Вазда моба у Ивана жела

Извор: Викизворник


[Вазда моба у Ивана жела]

Вазда моба у Ивана жела,
Ваздан жела, ваздан и пјевала;
Сам не ћела сеја Иванова.
Кад је било около ужине,
Ал запјева сека Иванова: 5
„Ој овчару, млади Пантелија!
Јеси л' био на старом пландишту
Јеси л' брао са класа пшеиицу,
Јеси л' музо овцу разбудницу,
Је с' ранио у јели голуба?” 10
Овчар њојзи у свиралу свира:
„Јесам био на старом пландишту,
И брао сам са класа пшеницу,
И музо сам овцу разбудницу,
Раиио сам у јели голуба; 15
Неће голуб овчијега млијека,
До л' да му је дјевојачког млијека!”
Кад је било вечер по вечери,
Сва је моба кући долазила,
Само иије Иванова сеја; 20
Она узе ведро олагано,
Она иде за гору на воду.
Кад је дошла за гору на воду,
Вади чедо из зелене траве,
Па га меће себи иа крилашце, 25
Па говори чеду пренејаком:
„Сисај, сисај, моје чедо драго!
Данас ти се уморила мајка;
Да ј' код кога, не би ни жалила,
Већ код ује, жањући пшеницу!” 30
Чедо неће да сиса дојака,
До л' оно глеђе[1] у свога ујака;
Кад се сеја на лијево обазри,
За њом бајо на коњицу стоји.
Баци чедо у зелену траву, 35
Она бјежи преко горе црне,
За њом бајо на коњицу лети:
„Не бјеж', не бјеж', моја сејо драга!
Узми чедо из зелене траве,
Па га мећи мени за коњица!” 40
Кад је сјела баји за коњица,
Три пут' ју је опасао пасом,
И четвртим од сабље кајасом.
Кад су дошли у бијеле дворе,
Иво својој љуби говорио: 45
„Ево т' љубо чедо пренејако;
Ти не кажи да је моје сеје,
Већ ти кажи, да је твоје љубо!”



Референце[уреди]

  1. глеђе, глеђети (лок.) - гледати

Напомене[уреди]

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 81-2-48 бр. 30

30. ВАЗДА МОБА У ИВАНА ЖЕЛА - лирско-епска песма која се догађа у атмосфери жетве (мотив о тајно рођеном чеду у планини); судећи по записима у више варијаната веома популарна: Рајковић бр.182 (Моба жела у дели Тодора), ОбрадовиН бр. 176, Етн.зб.93 бр.388.

Уз Антологију:

Основни извор: Милеуснић (1901 Слобоштина) 30 Варијанте: Милеуснић 31 И, Етн. зб. 55-3 бр.2.3 и 81-2-39; Рајковић 182.

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 84-85.
  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 180-181.