Була ђинђер[1] пзгубила
Калуђера потворила,
"Калуђере, црни вране!
"Ти си мени ђинђер укро."
А он јој се заклињаше: 5
И ћелијом и мантијом,
"И тако ми ове цркве!
"И тако ме не притисла!
"Црква мене а ја тебе!
"Нијесам га ни видио. 10
"Ако ли ми не вјерујеш,
"Ход'мо скупа у ћелију,
"Свуц'мо рашу и кошуљу
"Ја ћу гаће и мантију,
"Да иштемо ђинђер були, 15
"Е ћемо се халатати."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 457.
