Бој у Коловозу више Спужа у Расалину Главицу

0001 Тешке су се жалбе подигнуле
0002 Са тврдога Скадра бијелога
0003 Од онога скадарског везира,
0004 Шиље жалбе цару у Стамболу:
0005 "Султан-царе, огријано сунце!
0006 "Настане нам црногорски књаже,
0007 "Од када је Данил преминуо,
0008 "Сад је друга гуја настанула
0009 "На Цетиње Петровић-Никола,
0010 "Роби робље, и сијече главе,
0011 "А краљевске преступа границе,
0012 "У границу гради ни градове
0013 "На срамоту свој твојојзи војски.
0014 "Поробише хотске војеводе,
0015 "А пред њима војводу Хасана,
0016 "И јунака Муја капетана,
0017 "Сву крајину огњем опалише
0018 "До самога Скадра бијелога.
0019 "Но те молим, султан-господаре!
0020 "У Скадру ни више стана нема,
0021 "Но ми шиљи војску од Стамбола,
0022 "Ал’ ти више Скадру стајат’ нећу."
0023 Кад је ферман био накитио,
0024 Отолен га био опремио,
0025 У Стамболу цару честитоме.
0026 И кад царе виђе шта му пише,
0027 Од јада га забољела глава,
0028 И мртва га вода спопанула,
0029 Леже царе, паде на душеку;
0030 За три дана и три тамне нојце
0031 Нити спава, нит’ се разговара,
0032 Нити клања, ни авдес узима.
0033 Трећи данак на ноге скочио,
0034 На све стране књиге раширио.
0035 Телар виче у Стамболу граду:
0036 "Који ије љеба царевога,
0037 "И ко пости поста рамазана,
0038 "И ко клања Мухамеду свецу,
0039 "Да је свако цару на дивану."
0040 Телар виче два мјесеца дана,
0041 Док је силну војску окупио
0042 Безконачне земље Натолије,
0043 И простране земље Румелије.
0044 Кад се војска скупи у Стамболу,
0045 Цар окупи паше и везире,
0046 Па их води на дивану своме,
0047 Међу њима царев телар вика:
0048 "Синци моји, паше и везири!
0049 "Настаде ни једна гуја љута
0050 "На Цетиње насред Горе Црне,
0051 "По имену црногорски књаже,
0052 "Од њега ни већ лијека нема.
0053 "Роби робље, а сијече главе,
0054 "А узима цареве џебане,
0055 "Сву крајину те је поробио,
0056 "Сву крајину љуту Арбанију,
0057 "Поробио хотске војеводе,
0058 "У граници гради ни градове,
0059 "А за мене ни хабера нема.
0060 "Но за Бога, паше ал’ везири,
0061 "Је ли овђе паше ал’ везира
0062 "Да он пође на армату моју,
0063 "И да зажди топа арбењака,
0064 "А покупи војску из Стамбола,
0065 "Да удари на Карадаглију,
0066 "Да пороби мало и велико,
0067 "Да попали огњем свеколико,
0068 "Да ухвати Петровића књаза,
0069 "Ал’ од мртвог да донесе главу,
0070 "Честита ћу њега учинити.
0071 "Е тако ми свеца Мухамеда,
0072 "Ставићу га бутом за везира
0073 "Без промјене за живота свога,
0074 "И даћу му земљу Румелију,
0075 "И по њојзи да купи хараче
0076 "Без промјене дванаес година,
0077 "Да не даде цару ни везиру,
0078 "Оградит’ му сарај до мојега,
0079 "И даћу му сестру за љубовцу."
0080 Ко чујаше, чут’ се не чињаше,
0081 Ко гледаше, у земљу тоњаше,
0082 До јунака Френка Омер-паше.
0083 Омер-паша на ноге скочио,
0084 И султану гледа међу очи:
0085 "Султан-царе, огријано сунце
0086 "Потпиши ми ситнога фермана,
0087 "Да м’ одиста преварити нећеш,
0088 "Ја ћу узет’ војску силовиту,
0089 "Дервиш-пашу с педесет хиљада,
0090 "И што нађем земљом Румелијом,
0091 "Све ћу узет’ собом под оружје,
0092 "И сувише Босну пространиту,
0093 "Равну Босну и Херцеговину."
0094 Кад је царе ријеч разумио,
0095 Од весеља потписа фермана,
0096 Предаде га Френку Омер-паши.
0097 Омер-паша ферман приватио,
0098 И царску је руку пољубио,
0099 Од весеља на армаду мину.
0100 За три дана шемлук је чинио,
0101 И попери цареве барјаке,
0102 На коме су мјесец и звијезде,
0103 Четврти је једра отворио,
0104 Заједрио морем широкијем,
0105 У Сељаник војску извозио.
0106 По широкој земљи Румелији,
0107 По њој силну војску сакупио,
0108 А из Босне и Херцеговине,
0109 Што је влаха и добра Турчина
0110 Свеколико стави под оружје,
0111 И наброји стотину хиљада.
0112 Боже драги, чуда великога!
0113 Ударила сила на невољу.
0114 Колико је Турчин притиснуо
0115 Од Нехаја покрај мора слана
0116 До висока врха Сутормана,
0117 До Лесандра и града Жабљака,
0118 И крвава Спужа на крајину,
0119 До Медуна на Васојевиће,
0120 Брзом Таром и Пивом крвавом,
0121 И до Дуге и града Никшића
0122 Свуђе сила турска притиснула;
0123 Што је сила на Зети се слила,
0124 На број војске шездесет хиљада,
0125 То су сами љути Арнаути.
0126 Црногорца љуто мало бјеше:
0127 Од Црнице и Р’јечке нахије
0128 Свега бјеше тридесет стотина,
0129 А пред њима велики војвода,
0130 По имену Мирко Петровићу.
0131 Он довати злаћена дурбина,
0132 Обрати га пут Зете простране,
0133 И угледа војску превелику:
0134 Све поперен шатор до шатора,
0135 Испоређен Турчиндо Турчина,
0136 Копја бојна као гора црна,
0137 И барјаци к’ и мрки облаци;
0138 А да пане просо од небеса,
0139 Нема ђегођ зрно починути,
0140 До на коња јали на Турчина.
0141 Па бесједи велики војвода:
0142 "Браћо моја, Срби Црногорци,
0143 "Ево на нас сва сила царева.
0144 "Да се сољу данас прометнемо,
0145 "Колико је војске у Турчина,
0146 "Не бисмо им осолили манџу,
0147 "А нек’моли с њима бојак били.
0148 "Но што ћемо, браћо Црногорци?
0149 "Од сваке не банде околише,
0150 "По границам’ војску разметнусмо,
0151 "Не можемо с њима бојак бити."
0152 Тада вика Пламенац сердаре,
0153 И војводе Срби Црногорци:
0154 "Господине, велики војвода.
0155 "С помоћ’ Бога и светога Петра,
0156 "Сада ћемо шанце начинити,
0157 "Па ћемо их добро утврдити,
0158 "И ту ћемо Турке причекати."
0159 Како рече, на ноге скочише,
0160 И камене шанце утврдише.
0161 Кад се сила турска подигнула,
0162 На четири штиве разредише.
0163 Једна штива удари Турака,
0164 Зеебека крвава јунака,
0165 Чекају их млади Угричићи,
0166 Побише их огњем из пушака;
0167 Друга штива љуте Скендерије,
0168 И простране земље Арбаније
0169 Њу чекају хабри Црногорци,
0170 И ону су штиву предвојили;
0171 Трећа кад се штива подигнула,
0172 До шанца је близу долазила,
0173 Предвојише и њу Црногорци;
0174 Кад четврта штива ударила,
0175 На српски је шанац наринула,
0176 И српски је шанац обалила,
0177 На једнога српског барјактара,
0178 По имену Васа Петровића,
0179 За барјак муТурчин уватио,
0180 И на полак барјак под’јелише.
0181 Кад виђоше јадни Црногорци,
0182 Да су Турци шанац обалили,
0183 Богме су се тврдо препанули,
0184 Па с’ отолен на ноге дигоше,
0185 Ноге даше, а бјежати сташе.
0186 Кад то виђе велики војвода,
0187 Он једанак на ноге скочио,
0188 И окрочи хата големога,
0189 А извади сабљу у десницу,
0190 Кад претече младе Црногорце,
0191 Три четири сабљом ударио,
0192 Па отолен наприједа мину,
0193 Бије хата бичем и камџијом
0194 Тек да приђе дође до Турака.
0195 Сва се српска војска прекорила,
0196 И напријед јуриш учинила,
0197 Нож сијева, крв се пролијева,
0198 Свуд се гази крвца од јунака,
0199 Докле под Спуж сагонише Турке,
0200 На спушко их поље догонише.
0201 Ту их данак био оставио,
0202 Тавна их је нојца раздвојила.
0203 Отлен Срби натраг се вратише,
0204 У Главицу Расалину доше,
0205 Крваве им ћорде до балчака,
0206 И деснице руке до рамена,
0207 Њеки главе носи од Турчина,
0208 Њеки главе, а њеки оружје,
0209 Њеки капе, а њеки доламе,
0210 Њеки јаше турске седланике,
0211 А све купе на српском сабору.
0212 Докле свану и огрија сунце,
0213 Кад војводи ферман долетио
0214 Од злочеста Френка Омер-паше,
0215 Он поздравља великог војводу:
0216 "О војвода, аманат ти божјег!
0217 "И тако ти вјере и закона!
0218 "Кажи мене што ћу те питати.
0219 "Кад се бисмо бојем жестокијем,
0220 "Је л’ ти много војске погинуло?
0221 "А и ја ћу тебе право казат’
0222 "Колико је Турак’ изгинуло,
0223 "Изгину ни свега пет хиљада
0224 "Што је мртва и рањен’ Турчина."
0225 Кад зачуо велики војвода,
0226 Он доива Србе Црногорце:
0227 "Набројите мртве и рањене,
0228 "И кажите колико је на број."
0229 Црногорци хитро послушаше,
0230 Избројише мртве и рањене,
0231 Сто мртвијех и двије рањених.
0232 Кад разумје велики војвода,
0233 Он је листо књигу накитио,
0234 И посла је Френку Омер-паши:
0235 "Што ћеш, пашо, да ти јаде кажем
0236 "За ’ву шаку младих Угричића,
0237 "Што бој бију, за цара не знају,
0238 "Вако Бога и књаза својега.
0239 "Кад си силом на нас ударио,
0240 "На број бјесмо тридесет стотина,
0241 "Од тога је њешто отпануло,
0242 "Сто мртвијех и двије рањених.
0243 "Но да ти је, пашо, видијети
0244 "Ову моју сабљу и десницу,
0245 "Како ми је десница крвава,
0246 "У Коловоз сијекући Турке,
0247 "Ал’ ево ме здрава и весела,
0248 "Хвала Богу и светоме Петру."