Бој са Турцима код села Изачића 1836.
У 'иљаду и осмој стотини
И тридесет и шестој години
Валио се Шкоро Раковићу,
Од бијеля Изачића града;
Валио се, а и заклиња' се: 5
„У мене је дуга гранајлија,
„У њој има тријест драмајлија;
„Па тако ни бога великога!
„И тако ми стари' мусулмана.
„И тако ми поста рамазана, 10
„И тако ми мог бабајка Џана,
„Моје нане старице Шарифе,
„И тако ми свеца Мухамеда,
„Дин је један - Мухамед му пророк,
„Вјера дива помоће иеника! 15
„Док ја дођем до Малог Јасена;
„Ђе Каури ту чувају стражу;
„А пред њима Родић обербаша;
„Јуначки ћу њега сачекати
„И немило њега погубити, 20
„Са оловом смрт му учинити.
„Још ђу њему одсијећи главу;
„Однешћу је Изачићу граду;
„Даровати старцу Иктијару;
„Нек му буде столу за јабуку!" 25
Шта је Шкоро био говорио
Доиста је тако учинио.
Шкоро оде до Малог Јасена;
Ал' не уби Родић обербашу;
Већ он уби царскога шиљбота, 30
По имену Бићанића Павла,
Од бијела Огулина града.
Погоди га, јао, наша мајко!
Погоди га међу сама пуца,
Међу пуца, ђе му срце куца. 35
Мртав Павле црној земљи паде,
Земљи паде богу душу даде
О! уби га из пр’јеварке Туре.
Жали Павла развиљена љуба,
Жали Павла и отац и мајка, 40
Жале Павла млади шережани,
Понајвише Родић обребаша.
Књигу пише Родић обербаша,
Књигу пише, а сузе прол'јева,
Те је шаље Шиљковић мајору: 45
„Господине, Шиљковић мајору!
„Ево нами големог зулума
„Од проклета Шкоре Раковића;
„Погуби нам Павла Бићанића
„На линији чувајући стражу.“ 50
Оде књига Шиљковић мајору:
Кад он виђе, што му књига каже
И он другу одма ситну пише;
Пак је шаље Ћолић обрстару:
„Господине, Ћолић обретаре! 55
„Ево нами големог зулума
„Од Турчина Шкоре Раковића;
„Погуби нам шиљбота на стражи,
„По имену Павла Бићанића
„Чувајући на Јасену стражу." 60
Оде књига Ћолић обрстару,
Ону гледа, другу одма пише,
Те је шаље до Карловца града,
Баш на руке Валштет генералу:
„Господине, Валштет генерале! 65
„Ево нами големог зулума
„Од Турчина Шкоре Раковића;
„Погуби нам Павла Бићанића
„Чувајући на Јасену стражу.“
Оде књига до Карловца града, 70
Баш на руке Валштет генералу.
Књигу штије Валштет генерале,
Књигу штије, а мила му није;
Па је шаље до Беча цесару:
„Милостиви од Беча цесаре! 75
„Ево нами голеног зулума
„Од Турчина Шкоре Раковића;
„Погуби нам Павла Бићанића
„Чувајући на Јасену стражу.“
Одговара од Беча цесаре: 80
„Чујеш мене, Валштет генерале!
„Враћај зулум како ти је драго!"
Кад Валштетин ситну књигу прими
И он виђе шта му књига каже,
Одма другу на кољену пише; 85
Па је шаље Аги Бећир-аги:
„Чујеш мене, Ага Бећир-ага!
„Подај нами Шкору Раковића
„Зя нашега Павла Бићанића!
„А ако нам Шкоре дати не ћеш 90
„Попалићу град Изачић б'jели
„И Турију оно село мало
„И Бисовац кулу пребијелу;
„Па ако нам бог и срећа даде
„Ни Бихаћа оставити не ћy!“ 95
Оде књига Аги Бећир-аги;
Кад он виђе шта му књига каже,
Одма другом оштро одговара:
„Каурине, Валштет генерале!
„Недамо ти Шкоре Раковића 100
„За вашега Павла Бићанића;
„Него ћемо мeгдан под'jелити
„Коме мегдан, ономе и Шкоро.
„У мене су Турци кано вуци,
„А каури твоји кано јањци; 105
„Лако ти је вуцима с јањцима
„Ратовати, мегдане дјелити.“
Оде књига Валштет генералу;
Кад генерал б'јелу књигу прими
Брже нове на кољену гради. 110
Једну шаље Огулину граду,
Баш на руке Нанштет обрстару:
„Чујеш мене, Нанштет обрстаре!
„Покупи ми Огулинце моје,
„Те и' води баш до Кршље Нове!" 115
Другу шаље Брусману мајору:
„Чујеш мене, Брусмане мајоре!
„Сакупи ми Оточане младе,
„Те и' води у Петрово село,
„Нека буду здраво и весело!“ 120
А трећу је л'јепо накитио,
Те је шаље баш до Слуња града:
„Сакуп'те ми те Слуњане моје
„Па и' вод'те до села Ваганца!“
Кад генерал сакурпио војску: 125
Огулинце пољубљене синце,
Оточане од ока пушкаре
И Слуњане те чиле јунаке
Он удари на Изачић б'jели...
Све поспане затекао Турке. 130
Мили боже, чуда великога!
Буле 'ачу, а Турци 'алачу;
Боси Турци кроз пенџере скачу.
Неко седла, неко узја'ује
Неко лети, да опали топа 135
Неко зове оџу свога попа.
Устан'те се ви несретни Турци!
Ет” кауря кано мрка вука;
Попaлише села и градове:
Најпрвога Изачића града, 140
Па Бисовац кулу пребијелу
И Турију оно село мало.
Cacјекоше све штимније Турке,
Међу тијек Шкору Раковића
И три оџе три њи'ова попа. 145
Мили боже, чуда од вукова!
Свако јање по два вука вуче;
А Валштетин Агу Бећир агу
И одоше здраво и весело.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
