Бој на Морачи
0001 Султан Махмут од Стамбола б’јела,
0002 Он пошиље на Босну везира,
0003 По имену пашу Џеладина;
0004 Јер у Босну не има везира,
0005 Но се Босна земља похасила,
0006 И цару су даве додијале;
0007 Зато шиље првога везира,
0008 Да по Босни ћера јарамазе,
0009 И умири све крајине редом
0010 По свој Босни и Херцеговини.
0011 И кад везир Босни земљи дође,
0012 Сретоше га паше и кадије
0013 И остале баше и бегови,
0014 Пред везиром сви чине давије,
0015 Јер је њима зулум додијао
0016 Од Мораче и горње и доње:
0017 „Од ускоках, горскијех хајдуках,
0018 „Скоро су се од нас одметнули,
0019 „Не дају нам царева харача.
0020 „Ни остале цареве верђије,
0021 „Нити Турску прифатају руку,
0022 „Они иду ломној гори Црној
0023 „На Цетиње, тер владику моле,
0024 „И његову прифатају руку,
0025 „И још њему приносе дарове,
0026 „Владика их добро дочекује,
0027 „Поклања им злаћене медаље
0028 „Великога цара Московскога,
0029 „Поставља им по жељи главаре
0030 „И сердаре и војводе младе;
0031 „Ђегод бјеше влаха ваљатнога
0032 „У сву Босну и Херцеговину,
0033 „Све побјеже у Морачу горњу,
0034 „Робе, пале, а сијеку Турке,
0035 „Разбијају по друму трговце,
0036 „Одјавише из планине овце,
0037 „Одагнаше коње и волове,
0038 „Похараше господске дворове,
0039 „Раскопаше куле и чардаке,
0040 „Поведоше буле кадуџике,
0041 „Узимљу их за вјерне љубовце;
0042 „Аман везир, за царево здравље!
0043 „Ти освети Турке на власима;
0044 „Ако ли их осветити не ћеш,
0045 „Носићемо кључе од градовах
0046 „И оставит’ наше пашалуке,
0047 „Чинићемо у цара давију,
0048 „Твоју ћемо одријети главу.”
0049 А кад везир у Травнику дође,
0050 Сву господу на диван скупио,
0051 И овако њима говорио:
0052 „Није л’ мајка родила јунака,
0053 „Да му дадем силовиту војску,
0054 „Да отиде у Брда камена,
0055 „Да Морачу горњу похарају,
0056 „Све пороби и под мач окрене,
0057 „Све ускоке и горске хајдуке,
0058 „Свеколико мало и велико,
0059 „Да потурчи у Морачу цркву,
0060 „Да начини мечет и мунаре,
0061 „За пашу бих њега учинио.”
0062 Муче Турци, ништа не говоре,
0063 Но гледају на ћилиме шаре,
0064 Но не мучи делибаша Ибро,
0065 Но везиру Ибро бесјеђаше:
0066 „О везиру, сунце огријано!
0067 „Дај ми војске петнаест хиљадах
0068 „И сокола Али-барјактара
0069 „И делију Мусу Ратована,
0070 „Ја ћу поћи на Морачу горњу;
0071 „Еда би ме не родила мајка,
0072 „Већ кобила, која коње ждреби,
0073 „Те ја Турке осветити не ћу
0074 „И све влахе под мач окренути
0075 „И бијелу цркву потурчити
0076 „И начинит’ мечат и мунаре.”
0077 То везиру врло мило било,
0078 Даде њему петнаест хиљадах
0079 По избору силнијех војниках
0080 Од све Босне и Херцеговине,
0081 Пет хиљада царевих делија.
0082 Од’тле пође делибаша Ибро
0083 Преко Босне и Херцеговине,
0084 Код Мораче на границу дође
0085 У Тушину, пољу маленоме,
0086 Код бијеле куле Церовића.
0087 Ту је Ибро табор учинио,
0088 По Тушини рају пофатао,
0089 Двадест и пет глава окинуо,
0090 Толико је роба заробио;
0091 Из табора ситну књигу пише,
0092 Тер је шаље у Морачу горњу,
0093 Баш мишљаше, да ће преварити,
0094 Тер овако њима говораше:
0095 „Морачани, моја права рајо!
0096 „Од зулума што сте побјегнули,
0097 „То је вама за невољу било,
0098 „Јер је Босна самовољна била,
0099 „А сад ево на Босну везира,
0100 „Тер по Босни ћера јарамазе,
0101 „А намјешта по Босни кадије,
0102 „Да му раји по ћитапу суде,
0103 „Мисли рахат учинити рају,
0104 „Но пуштите мене у Морачу,
0105 „Ја ви дајем божју вјеру тврду,
0106 „Тврда јемца Мухамеда свеца,
0107 „Да ви хиле учинити не ћу,
0108 „Тек четири ноћи преноћити
0109 „И покупит’ порез и хараче,
0110 „Па ви раја како што сте били.
0111 „Немојте се, рајо, преварити,
0112 „Но слушајте цара честитога,
0113 „Оштра сабља Бога великога,
0114 „Посјећи ће вас све до једнога,
0115 „Све пофатат’, у ропство одвести.”
0116 А кад књига у Морачу дође
0117 Војеводи Мини Радулову,
0118 Он покупи браћу и главаре
0119 Од ускоках и од Морачанах,
0120 И даде им књигу од Тураках;
0121 А кад они књигу разумјеше,
0122 Омах Ибру другу оправише:
0123 „Што се кунеш, Турска арамијо?
0124 „Знаш ли, што си јучер учинио
0125 „Баш од своје у Тушини раје,
0126 „Која тебе ништа крива није?
0127 „Двадест и пет посјече им главах,
0128 „И толико пороби робовах!
0129 „Сам ти кажеш, да ти јавно лажеш;
0130 „Ми смо тебе харач приправили:
0131 „Из пушаках праха и олова,
0132 „У десници оштријех сабаљах,
0133 „Хајде к нама, кад је теби драго.”
0134 Па су другу књигу оправили
0135 На Цетиње насред горе Црне,
0136 Да владици учине на знање:
0137 „Господару Петровић-владико!
0138 „На нас иде сила превелика,
0139 „Турске војске двадесет хиљадах
0140 „А пред војском делибаша Ибро;
0141 „Ми немамо праха ни олова
0142 „Ни спрам њега од боја јунаках,
0143 „Јер је много силе у Тураках;
0144 „Но за Бога, драги Господару!
0145 „Пошљи нама војске и џебане,
0146 „Немој пуштит’ ти своје душмане,
0147 „Да погубе твоју сиротињу,
0148 „И изгоре у Морачу цркву.
0149 „Задужбину Српскијех краљева,
0150 „Па је од њих тебе останула.”
0151 Кад владици ситна књига дође,
0152 Он им шаље праха и олова,
0153 Па је ситне књиге оправио:
0154 Прву шаље у племе Пјешивце
0155 На јунака Мркоја сердара:
0156 „О Мркоје, моја вјерна слуго!
0157 „Ти покупи Пјешивце јунаке,
0158 „Хајде с њима у Морачу горњу,
0159 „Те ћеш тамо Турке дочекати.”
0160 Па је другу књигу оправио
0161 Под Острогом игумну Ђорђију:
0162 „Сиди, слуго, у Бјелопавлиће
0163 „Код војводе Радовић-Вуксана.
0164 „Тер окуп’те њеколико војске,
0165 „Хајте брже у Морачу горњу,
0166 „Те ви тамо Турке причекајте.”
0167 Кад Мркоју књига допанула,
0168 Он покупи браћу све Пјешивце,
0169 Три стотине бираних јунаках,
0170 Брже иде у Морачу горњу.
0171 И игумну кад књига допаде,
0172 Једнак брже на коња усједе,
0173 Тер отиде војводи Вуксану.
0174 Три стотине другах окупише.
0175 У Морачу горњу отидоше,
0176 Ту нађоше здраво Морачане.
0177 Једном беху Турци ударили
0178 На стражаре на равно Јаворје.
0179 Ал’ нијесу ништа учинили,
0180 Него тридест глава оставили,
0181 Па се натраг грдни повратили,
0182 Ту се они мало одморише.
0183 И џебану војсци раздјелише.
0184 Стало вр’јеме за неђељу данах,
0185 Када осмо јутро освануло,
0186 Ал’ изиде делибаша Ибро
0187 На Јаворје високу планину,
0188 И извуче од боја топове,
0189 Пушта силну на Морачу војску
0190 А пред војском Омер-барјактара
0191 И силнога Мусу Ратована.
0192 Кад Брђани војску угледаше,
0193 Многа бјеше сила у Тураках,
0194 Силне војске двадесет хиљадах,
0195 А Брђана хиљаду и двјеста,
0196 Па пред Турке изићи не смију,
0197 Но по гори разд’јелише војску,
0198 Низ Морачу ударише Турци,
0199 Сву Морачу огњем изгорјеше
0200 До на Ратњу воду камениту
0201 И до двора Мијата сердара,
0202 Не да сердар изгорјети куле,
0203 Собом има тридесет момаках.
0204 Дочека их огњем из пушаках;
0205 Тад’ скочише два добра јунака,
0206 Од Мораче Мина војевода,
0207 Од ускоках Петар Кршикапа,
0208 Повикаше грлом бијелијем:
0209 „Сад Брђани, соколови сиви!
0210 „Сад је вр’јеме, да им ударимо.”
0211 Тад’ искочи један јунак добар
0212 Из дружине из горе зелене,
0213 По имену Бајо Кнежевићу,
0214 И дозивље Омер-барјактара:
0215 „Стан, Турчине, куд си похитао?”
0216 Па од ока пали џевердара,
0217 Те погоди Омер-барјактара,
0218 Турчин паде, барјак му остаде,
0219 У Тураках сва јакост нестаде.
0220 Тад Брђани на Турке уд’рише,
0221 И живијем огњем навалише,
0222 С једне стране Мина војевода,
0223 С друге стране Јакша Гачанине,
0224 Који знаде све Турске крајине,
0225 Јер је много одсјекао главах;
0226 С треће стране Мркоје сердару,
0227 А с четврте Вуксан војевода,
0228 С пете стране Ратко харамбаша.
0229 Кад Брђане Турци угледаше,
0230 Плећи даше, а бјежати сташе.
0231 Ал’ Брђани бјежати не дају,
0232 Но пламене ноже повадише,
0233 И у Турке јуриш учинише.
0234 Боже мили чуда великога!
0235 Ту се просу крвца од јунаках
0236 Како бурна киша из облака.
0237 Из планине гледа делибаша,
0238 Пали Ибро убојне топове,
0239 Да препадне Брдске соколове,
0240 Ал’ се они више раздражише.
0241 И на Турке боље ударише:
0242 Кад то виђе делибаша Ибро,
0243 Плећи даде, а бјежати стаде,
0244 Ту Турцима мало Бог поможе.
0245 Јер их брзо тамна ноћца стиже,
0246 А Брђани уморили руке,
0247 Сијекући поглавите Турке.
0248 Ту погибе Муса Ратоване
0249 И са њиме хиљаду Тураках;
0250 Од Брђана три добра јунака:
0251 Од Пјешивца Мркоје сердаре,
0252 Од Ускоках Крушевац Никола,
0253 Једно момче од Бјелопавлићах;
0254 Седам другах ранах допадоше,
0255 А остали здраво остадоше.
0256 Од Турака шићар задобише
0257 Дв’је хиљаде коњах седленијех,
0258 Л’јепо турско рухо и оружје
0259 А и много небројено благо.
0260 Слава Богу и богородици,
0261 На Цетиње светоме владици.
