В’јеће праве Изачани Турци
В'јеће праве у в'јећу вјећају:
„Који ће се добар јунак наћи,
„Те ће заврћ’ на кордуну кавгу?“
Изтиче се потурица млада, 5
Потурица Раковићу Шкоро,
Да ће заврћ’ на кордуну кавгу:
„Одврћу се ран’ лова ловити,
„Заврћу се пушком гранајлијом,
„Уватићу буљумбашу Раду, 10
„Одсјећу му њег’ву русу главу,
„Накитићу своју б’јелу кулу,
„Нек се у њу ликшанају Турци!....
Што је река није ни порека.
Не увати буљумбаше Раде 15
Нег’ увати Бићанића Павла,
А од Бриња од бијела града
Жалосна му и кукавна мајка —
Јер одсјече он његову главу,
А накиги своју б’јелу кулу, 20
У њу му се ликшанају Турци!
То ј' гран’чарма јако жао било,
Па ми пишу једну књигу малу
Баш на руке Ваштет генералу:
Да су с’ Турци јако осилили, 25
Те да њима јако додијаше,
Све вијућн кано мрки вуци!
Ваштетин је књигу задобио
Па кад виђе што му књига вели,
Он узимље дивит и папира, 30
Па он пише цару честитому:
„Аој царе, свијетла круно наша!
„Оће л’ поднијет’ доброта ваша!
„Да још цв’јеле крајишници наши? —
„Ев опет ми додијаше Турци, 35
„Све вијући кано мрки вуци,
„Побраше им по пошта шиљботе
„Кано вуци нејаке јагањце." —
Кад је царе књигу задобио
Он је шаље трагом узнатрага. 40
Баш на руке Ваштет генералу:
Да сакупи крајишнике младе,
И да иде Изачићу граду.
Другу шаље Московић Јовану:
„Пријатељу, Московић Јоване! 45
„Н’јесам теби своје ћери дао,
„Што си моме срцу омилио,
„Нег’ ако ми до потребе дође,
„Да би мени посудио војске!
„Неколико, четрнајст’ иљада! 50
Ваштетин је трупу сакупио
Сађе војска у Петрово-село,
Да би било здраво и весело!
Развише се свилени барјаци,
Под којим се заклеше јунаци, 55
Да ће слогом поћерати Турке,
Доклем им се не уморе руке.
Дође петак од боја почетак:
Ударише бубњи и свирале,
Зададоше банде и лумбарде... 60
Ал’ опази вила из планина,
Па дозивље бићког капетана:
„Русти-бенсе, бићки капетане!
„Зло си лег’о ову ноћцу засп’о
„Дигла с’ на те сва каурска војска!" 65
Оп ми за то ништа и не хаје,
Нег’ још боље у зорицу заспа.
Ал’ дођоше крајишници млади,
Па дозивљу бићког капетана:
„Излаз’ дере пред бијеле дворе, 70
„Па нам подај одговоре твоје:
„Знадеш ли га за шиљботе моје?“
Брате Туре стоји на камену,
Своју гледа кућу у пламену;
Цв’јеле деца кано горске тице;75
Дрече Турци као прчи јарци!
Јадне буле из кућа излећу
Мрко главе Изачићу крећу:
„Изачићу превелики граде
„Иа Крајини превелики смраде!80
