Боро барјактар и Џидић Усејин

Извор: Викизворник


Боро барјактар и Џидић Усејин

0001 Поранио Боро барјактару
0002 Од крвава Сења бијелога,
0003 Иде, води тридесет Сењана.
0004 Оде Боро крвавој Удбини,
0005 Да зароби роба од Турака,
0006 Или коју да донесе главу
0007 Кад је Боро био у Пролома,
0008 Тамо јесу многе раскрснице,
0009 Ту је Боро наодио трага,
0010 Ђе је чета јака пролазила,
0011 Чета чети трага наодила,
0012 Нађе Боро тридесет Турака,
0013 И пред њима Џидић-Усејина.
0014 Па дозива Боро бајрактару
0015 Барјактара Џидић-Усејина:
0016 ”Оди, Туре, да се састанемо,
0017 ”Да ми Божју вјеру уватимо,
0018 ”Да на миру кавгу не чинимо’.’
0019 Кад то чуо Џидић-барјактару,
0020 Џидић узе свилена барјака,
0021 Па изнесе у росну ливаду,
0022 Састаше се оба барјактара,
0023 Па побише џиде у ледину,
0024 И ту тврду вјеру уватише,
0025 Да данаске не замећу кавге,
0026 Па на вјеру друштво саставише,
0027 Помешаше Турке и Сењане,
0028 Питају се за јуначко здравље,
0029 Ту сједоше, ужинат’ почеше.
0030 У Сењана чудан адет кажу,
0031 Сваки носи по буклију вина,
0032 И сувише жежене ракије,
0033 Ту сједоше па се напојише.
0034 Сједи Турчин Џидић-Усејине,
0035 Око њега тридесет Турака,
0036 Према Усу Боро барјактару,
0037 Покрај Бора сви Сењани редом.
0038 Кад се пива чете доватише,
0039 О свачему ријеч бесједише,
0040 Оде чаша од друга до друга,
0041 Дође чаша Џидић-Усејину,
0042 Па наздрави Бору барјактару,
0043 ”Здрав ми, Боро, влашки барјактару
0044 ”Ни у здравље цара ни ћесара,
0045 ”Но у здравље мојега анџара,
0046 ”Који ће те данас Бог убити. ”
0047 То слушају и Срби и Турци.
0048 Оде чаша од друга до друга,
0049 Дође чаша Бору барјактару,
0050 Поче Боро с чашом наздрављати,
0051 У јуначко здравље помињати,
0052 Па Турчину Боро бесједио:
0053 ”Здрав, Турчине, Џидић-Усејине,
0054 ”Ни у здравље твоје ни у моје,
0055 ”Но у здравље двије пушке мале,
0056 ”Које, Боро, носи за појаса,
0057 ”Данас ће ти токе поломити,
0058 ”И живо ти срце изнијети. ”
0059 Чашу попи, па у небо баци,
0060 Итре Буру руке на оружје,
0061 Боро трже двије пушке мале,
0062 Обадвјема даде ватру живу.
0063 Добро пушке ватру приватиле,
0064 Џидићу су токе поломиле,
0065 На плећима пенџер оставиле,
0066 Турчин паде у траву на главу.
0067 У та доба тридесет Сењана
0068 Потегоше шездесет пушака,
0069 Па на Турке ватру оборише.
0070 Кад Сењани ватру избацише,
0071 Сви падоше по зеленој трави.
0072 А да видиш тридесет Турака,
0073 Потегоше свијетло оружје,
0074 На Сењане ватру оборише,
0075 Преко свију ватра претурила.
0076 Ту Сењани на ноге скочили,
0077 Потегоше пламене анџаре,
0078 Посјекоше тридест Удбињана.
0079 Сењани се браћа искупише,
0080 И добра им срећа прискочила,
0081 Ту на мртво не погибе друга,
0082 Само бјеше четири рањена,
0083 Од ране им ништа бити неће.
0084 Сви Сењани добро шићарише,
0085 И здраво се Сењу повратише,
0086 Па бијела Сења окитише,
0087 Све главама млади Удбињана.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.