Синоћ мајка оженила Марка,
Ојтрос му се разболила љуба,
Издалека заискала лека,
Заискала ђинђерова грожђа
Из царева нова винограда, 5
Што је царе руком посадио,
И сребрном тачком притакнуо,
И злаћаном жицом завезао.
Иде Марко цару господину
Па казује цару господину: 10
„Синоћ мене оженила мајка,
„Ојтрос ми се разболела љуба,
„Заискала издалека лека
„Заискала ђинђерова грожђа
„Из царева нова винограда, 15
„Што је царе руком посадио,
„И сребрном тачком притакнуо
„И злаћеном жицом завезао."
А шаље га царе господине:
„Иди Марко ти узбери грожђа, 20
„Ал се чувај пударице Маре
„Лако ће те гуја опазити,
„Љуто куне да је Бог убије.“
Оде Марко да узбере грожђа;
Ал опази пударица Мара. 25
Љуто куне да је Бог убије:
„Ако ј’ болном неизлечио се,
„Ако ј’ здравом, тај се разболео,
„Па од бола и не приболео.
