Божја мајко, Богородице,
не љутим те, не срдим те,
покорно те молим:
боље шибу развијати
него Жику полагати... 5
Сту, издате, издаде се!
Ти живаче, ти јуначе,
ти си јунак, ти си брзак,
ти си командант
и ђаволи посилници. 10
Ти мож’ гору да обориш,
ти мож’ јазови да обушиш...
Ја бра’ и обра’
и за гору приврза’...
Од издата. Јелена Антић, рођ. 1905. У Доњој Каменици а удата У Ргоште, знала је — како причају њени укућани — много лепих старовремских песама и бајалица, али је рано посенилила, па ми је и ово с муком и напрескок казивала.