Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)

Љубав најмање постоји у великом друштву. Љубав је уживање, а велико друштво има хиљаду других начина да ужива. Велико друштво са титулама се везује и у браку према титулама, а богаташи се везују браковима према богатству. На стотину аристократских и богаташких бракова нема данас него један у којем би главни мотив била љубав; чак се у тим сферама о љубави говори као о једном нижем и несавременом осећању. Зато је љубав, као морал и као религија, луксуз сиротиње. Жене падају у великом друштву за положаје, везе, наките, чак и за обичан новац, којег никад немају довољно у својим утакмицама; а у малом друштву се жене дају за љубав и за страст. Никад нам новац нису тражиле сиромашне пријатељице, него увек жене много богатије од нас. Богаташи купују жене из свог круга, исплаћујући њихове рачуне и спасавајући их од дугова; сироте жене нису ни узете у обзир јер је у господским љубавима више сујете према себи него нежности према жени. На Истоку су жене за новац најлакомије; али је то разумљиво, пошто су на Истоку до јуче продавали жене на пазару као воће, брашно и камиле. Сад више људи не продају жене, али се оне саме износе на пазар. На Истоку је љубав у нашем смислу скоро непознато осећање, пошто је сведена само на телесно и нервно стање; а није чак ни страсна ни помамна, него напротив убога и хладна, јер се онамо жена човека више боји него што га воли. У Француској је, више него и у једној европској земљи, љубав постигла целу своју обимност, зато што је Францускиња и духовно и душевно најпробуђенија жена, а Француз најоданији прија-тељ ако не жене, а оно Францускиње. У Паризу је прошле године било тридесет хиљада самоубистава, већином љубавних, а на Истоку нико не би разумео да је уопште могуће самоубиство из љубави. Стари су Грци говорили да је љубав једно „полудело пријатељство", али на Истоку љубав није ни лудило ни пријатељство. Уосталом, човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену. Има на Истоку, можда више него игде, пуно жена које не падају; али оне које падну, падну за новац. У многим великим градовима на Истоку је једини господар беј-трговац, за којег раде сви остали. Зато се онамо све купује, а, што је најгоре, онамо се и све продаје.