Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)

Много пута меримо младост и старост према себи лично; нарочито према томе колико смо наших познаника надживели. Али смрт није никаква мера. Умире се не само од старости, него и од болести. Смрт од старости је једина нормална, али се од старости ретко умире; а смрт од болести, која је чешћа и најчешћа, увек је смрт пре времена. У првој падамо у смрт због исцрпљене моћи, а у другој падамо и кад смо у највећој снази. - Али се догађа и да тело изнемогне док је дух и даље у највишој снази; као што се догађа и обратно: да дух посрне и кад је тело још гигантски снажно. Ми смо ето зато преживели наше пријатеље у животу, као што смо их могли преживети у бродолому или у земљотресу, значи независно од наше младости и наше старости. Као срећа, и смрт је слепа. Обе је, и срећу и смрт, човек сликао на начин да покаже како су ове две највише истине судбине неразумљиве: Срећу је сликао везаних очију, а Смрт без очију. Чак ни човекова воља за акцију није никаква мера за младост. Било је много људи који су завршили своју способност за акцију баш у годинама кад је други отпочињу. Морална снага човекова не зависи од физичке снаге, и то је највећа наша срећа. Многи људи, тек излазећи из младости, осећали су потребу за највећом афирмацијом своје личности: у четрдесетој су почели своју акцију и Платон, и свети Августин, и Мухамед. Атински генерал Фокион није престајао да се бије на челу војске чак и у својој осамдесетој. - А воља и акција, то је једини живот. Свакако, воља за акцију је толико исто живот колико и сполна снага, то је једино мерило простих људи. Не ни само простих људи, јер овде као и у свему чове ковом, жена стојећи у средишту свих срећа и несрећа, постала је и главним мерилом човековог века на земљи. Не знам ни за једног филозофа који је о својој старости писао с више мелан^олије негр римски стоик Сенека. Он је на свом сеоском имању први пут сазнао даје остарио, говорећи како га на селу све опомиње на његсву старост. Једног дана, чувар његове сеоске куће уверава Сенеку да су трошкови око поправке летњиковца били потребни, јер је кућа веома оронула. А Сенека се наједном горко сети да је ту кућу он свм зидао; значи да и зидови његових година већ падају... Платани на том имању изгледаху Сенеки нешто занемарени; и њихово лишће опада али се више не обнавља. Чувар га тад уверава како је пазио да платане што боље очува, али узалуд, јер су престарели. А Сенека се сети да је те платане он сам некад посадио... Најзад, Сенека спазиједног старца, потпуну рушевину, како седи пред овом истом његовом кућом. - „Ко је довео из мртвих овог овамо?" пита се Сенека. - „Зар ме не познајете?" рече старац. „Ја сам Фелиције, којем сте ви некад доносили играчке, и ја сам син вашег негдашњег чувара Филосита; а био сам ваше љубимче..." - Али срећом, Сенека је стоик, који ударце прима мирно и поносно, и који затим иде даље. Стога тај мудрац овде додаје како је старост доба и многих задовољстава, као што је то уосталом тврдио и Цицерон. Не мора се, вели, старац бојати смрти већма него младић. говори о неком Пакувију, развратнику, и пијандури који даваше да га свако ве^е мећу у мртвачки сандук, и да му уз музику кличу исте речи: „Он је живео! Он је живео!" - Сенека препоручује и озбиљним људима да ово исто чине. Треба, каже Сенека, мислити свако јутро како је ово последњи дан живота, а себи вечером поновити речи: „Ја сам умро! Ја сам умро!" - Кад се и сутрадан човек пробуди поново жив, треба да весело кликне: „Задобих још један дан!" Само тако ће, мислио је овај мудрац, човек осетити шта је одиста и задобио сваким новим даном. - Чини ми се да су ипак Римљани гледали на смрт с много више страха неголи стари Грци, нарочито судећи по ламентацијама које су биле исписане на гробним споменицима. Штавише, у Риму се никад ни за кога није рекло: „Умро је," него: „Живео је." да не би спомињали страхоту смрти. Путовање, то је данас велика утеха огромног броја сгараца. Данас путује свако ко има здравља и новца, а путују стари као и млади. Сретао сам по Египту и по Сирији на дромедарима војске стараца и баба из свих крајева света; а наћи ћете их такве исте по свим океанима, и по највишим бреговима наше планете. За овакав случај се одиста никад пре није знало. Људи су човека некад сматрали старцем и пре времена. Чак и за време Луја XIV, сви Молијерови љубавници имали су увек или двадесетину година, или још мање, а њихови родитељи су сматрани старима, иако су били стално за родитеље узимани људи од четрдесет година. Истина, ш у античко време, ни у хришћанско доба, нису старци никад дао данас толико пазили да спољашње лепо изгледају, и да имају младићко држање, да спортом одрже стас, и да негом сачувају зубе и косу. Виктор Иго је умро кад је имао преко осамдесет година, а умро је са свим зубима и целом косом. Антички старци одиста нису могли бити лепи, јер су били најчешће ћелави и редовно крезуbи; нити су могли имати херојски став према млађима, кајош ватрено оружје није било постојало, а кад се старачком мишицом није могао старац борити равноправно и са младићем. Зато је старац био онда у свему бедник. - Римљани су се зато већ у извесно доба живота сасвим повлачили из града, и ишли да живе на селу: Сципион у Латерну, Цицерон у Тускулум, Хорације и Мецена у Тибур, Диоклецијан у Салон, Плиније Млађи на језеро Комо. Само старост је могла натерати и шпанског императора Карлоса V да се повуче и сврши као пустињак у манастиру Светог Јуста, пошто је пре тога за његову младалачку мегаломанију проливана крв пуних педесет година. Мислим свакако да нема два несрећнија примера стараца него што су два највећа владара латинске крви: Август и Луј XIV. Заисга, ко се буде сећао њихове старости, неће се никад плашити смрти ако дође и пре времена. Пун је веселости према животу духовити епитаф Симонида, античког грчког песника, неком бонвивану: „Он је добро јео, добро пио, и пуно се наговорио рђавог о људима: овде почива Тимокреон из Родоса." Али су ипак његови земљаци редовно сликали старост само црним бојама, и то већма грчки филозофи него и грчки песници. Од латинских писаца нико с више ужаса не описује старост него Јувенал у својој десетој сатири. Старац је за њега наказа, јер има ружну кожу, висеће образе, дубоке бразде. Сви су младићи међу собом различити, такмичећи се у лепоти лица, снази и гипкости стаса: а само су старци у својој беди сви једнаки. Дрхти им глас и удови, немају косе, увек су морског носа као деца, и не могу без зуба да мирно једу свој хлеб. Не знају више одавна за љубав, и цела ноћ женског миловања не би старца оживела. Али ни то није све. У театру не чује гласове; једва ако чује и трубе. Мора човек да заурла да би га старац чуо. Један је изгубио вид и завиди чак и ћопавом. Све их боли, и на све се туже. Други људи им мећу храну у уста, која држе отворена, као тић ластавице. И што још је горе од свега, каже даље Јувенал, то је што изгубе и памет. Старац се стога не сећа више ни имена својих робова, ни човека с ким је синоћ вечерао, ни деце коју је сам родио и одгојио. И кад старац најзад направи свој тестамент не оставља ништа својој деци, него све самој Фиали, блудници, која је годинама живела у проститутској кући, и која је старог залудела својим отровним дахом. - Најзад, Јувенал додаје да чак ни старац који успе да сачува своју снагу, није срећнији од других стараца: јер колико се тај бедник напати сахрањујуђи жену, и децу, и пријатеље, и познанике. Цела старост прође у црнини и у сталном оплакивању других. Чак и Хомеров Нестор, краљ из Пила, који је живео колико и врана, најзад кука питајући богове какво им је зло учинио да му дадну тако дуг век. А ни тројанском краљу Пријаму није служио његов дуги век него да најзад види своју Троју у рушевинама. Његова жена краљица, преживевши и њега, онако свирепа, почела је да лаје као кучка. - Тако говори Јувенал. Али додајемо овде - за нашу утеху - да су од времена Сенеке и Јувенала, промениле у нашим очима свој изглед и смрт и старост. Данас се људи мање плаше смрти него икад пре у историји. У витешком средњем веку су ратници облачили и себе и коња у тешки челик, а данас се људи боре отворених груди пред највећим машинама смрти, и пред отровним гасовима, и лете хиљаде метара високо у ваздуху, и спуштају се у велике морске дубине. Чак се излажу смрти самовољно, у интересу науке, и чак у спорту, и по леденим поларним пределима, и по огњеним земљама екватора. Никад смрт није изгледала сићушнији проблем него данас када је живот постао тако крупан задатак. - Исто се овако од времена Сенеке и Јувенала изменило и питање старости. Могло би се рећи да човек остари само ако то сам хоће. Има данас људи који по великим градовима проживе цео дуги човечји век, и не осећајући да су стари. С огромним напретком цивилизације, смрт је изгубила господарство које је некад имала над људским духом. Одиста, треба себи створити не само средства за живот него и идеју о животу. Хришћанство нас учи како шему у величини умрети, али нас само античка уметност учи како ћемо живети у лепоти и спокојству; нарочити грчка уметност, пошто је цела била упућена да у човеку развије осећање спокојства на земљи. - Пример песника Гетеа је био нарочито занимљив. Гете није могао да види у Италији прерафаелитске слике, ни византијске мозаике, ни готске орнаменте, а, међутим, био је сав залуђен античким узвишеним и смиреним делима у мрамору, или грчким утицајем у делима ренесансе. Он је затим и целог живота бежао од свега суморног и јеЈзивог које је хришћанство унело у цивилизацију, а нарочито се није одвајао од Хомера. Мирноћа и лепота Гетеове страсти није долазила од његових господских министарских средстава за живот, него од његових идеја о животу. Он је радо истицао у животу и питање дужности, као услов човековог опстанка, и веровао да живот тражи од човека своја права. Али је био узвишен изнад свих насиља друштва, стављајући себе увек изнад њега, не загорчавајући себи дане ситницама, и гледајући стално у највишу тачку; а само је тим Гете и сачувао вечну младост и олимпијски мир. Чак је у шездесетој години био искрено заљубљен у младу Мину, верујући даје то можда први пут што воли; а после седамдесете је просио руку мале Улрике, верујући да ће бити срећан муж. Иако је био писац песме о Фаусту, која је горка прича о усамљености генија, и писца неколико других врло тужних књига, Гете је ипак своју љубав за живот увек стављао изнад свог осведочења о животу. Проширио је свој живот и своје духовне страсти до крајње мере могућности. Гете је био срећан јер је био храбар; и живео је колико и Платон, јер је веровао што и Платон. Две су ствари одржале Гетеа вечно младим: антички идеал и љубав за жене, два најчистија извора човекове радости. Међутим, можда идеја о старости долази увек већма од темперамента него од уверења. Гете је иначе био човек хладан, организован, педантан, саможив, али и без претеране сујете. Био је дворски човек, али у једном малом двору, и друштвен човек у једном малом друштву. Такав није био елучај Леонарда да Винчија, највећег човека модерног доба, и који је Гетеу у многом погледу могао бити најближи. Леонардо је био претерано славољубив, волео забаве, лудовао за свечаностима, а грамзио за раскоши. И он је био дворанин код кнеза Лодовика Мора, велики љубавник, сјајан козер, духовити иронист, рођен чаробник. Као млад, заносио је својом физичком лепотом, отменошћу држања, племенитошћу срца, свеобимном ученошћу. Нико му није био раван. На обали морској у Пјомбину слуша море, проучавајући по којим се физичким законима валови разбијају о обалу, као што је према свом сопственом законику удешавао акустику по ломбардским црквама. На Лодовиковом двору свира у неку сребрну лиру коју је сам измислио, а по северној Италији копа канале према својим новим системима; подиже тврђаве према својим плановима, а по тврђавама излива топове како их је сам замислио. Истовремено кад по црквама слика најлепше Христа који су дотле сликани, проналази машину за летење. Зато је старост оваквом човеку изгледала највећа анатема богова. Када је из Милана отишао да окуша нову срећу у Риму, онамо је затекао Рафаела којем је било тридесет година, и Микеланђела којем је било четрдесет, док је Леонарду било шездесет. Рафаело је био божански леп, богат и љубак, и говорило се да је у њему уједињен Платон и Христос; а Микеланђело је био ружан и непријатељ Леонарда, јер гаје ематрао непатриотом, улизицом богаташв, грамзивим за туђ новац. Зато је Леонардо, како Васари прича, пред смрт пао у верску екстазу, причестио се и изјављивао горка покајања за своје научне мисли; а тестаментом је наредио три велике мисе и деведесет малих црквених служби, с пуно попова и огромним бројем калуђера. Све се ово догађало Леонарду у годинама живота у којим је олимпијски Гете осећао себе најсвежијим, и почињао скоро нову књижевну акцију, и заљубљивао се у жене. Леонардо је умео све, али није знао како треба остарети. За сујетне људе старост је најсвирепије искушење.