[Бијела је кликовала вила]
Бијела је кликовала вила,
Па дозивље у Мироч планину:
— Црногорци, браћо моја мила,
Зла судбина вазда вас пратила,
И над вама сада се надвила. 5
Данас пуче пушка од жандара,
Најбољег нам обори другара.
Ту нам паде и понос и дика,
Убише нам Срзентића Мирка.
Мртав Мирко огрезо у крви, 10
Брат роћени притрча му први,
Па му склопи руке око врата,
И мртвога целиваше брата:
— Брате Мирко, ти нам данас паде,
За слободу млађан живот даде. 15
Падај, падај, ал' ће и то бити,
Ми ћемо те, брате, осветити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
