Бижи, бижи, рудица,
матер ти је поганица,
од бога проклета,
од светог Ивана сапета.
Криж иде по небу, 5
за њим дива Марија
синка свога молила:
- Учин’, синко, право.
Бог је дао светом Петру кључе,
да отвори вишњи рај, 10
а у рају весело,
а у паклу тесело.
Бижи, бижи, рудица! (...)
(457, с 331)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 249. бр. 415.
Царић, Антун Илија. Рудица, кћер Поганице. (Народно вјеровање на отоцима Хвара и Брача), * ГЗМ IX (1897), бр. 2, с. 331.
