Бела вила град градила,
ни на небу ни на земљи,
но на грању од облака;
ту ми мајка сина жени,
наздрављује милу куму: 5
"3драв ми буди, мили куме,
кад ћеш бити близу двора,
близу двора девојачког,
саветуј[1] ми младожењу,
да не гледа у кошуљу, 10
кошуљу су други везли,
нека гледа у девојку:
да л је бела и румена,
да л је танка и висока,
да л је рода господскога." 15
