БЕ3ДАН
Угаси се сунце
На сред неба мога,
Одлети ми махом
Земља испод нога!
Падам, падам јазом
Вјековите ноћи,
Да не гледам склопих
Од ужаса очи.
Је л истина ово,
Ил' је сан пун ваја?
Да ли гута мене
Јаз без дна и краја?
Сан ако је празан,
О небеске моћи,
Да га се отресем
Буд'те м' у помоћи;
Је л' истина, онда
Дајте ми умр'јети,
Душа бо је моја
Не може подн'јети.
18 Јула 1839.