Бајо и свати Ше(х)овића

Извор: Викизворник


Бајо и свати Ше(х)овића

Кулу гради пребијела вила
над Трусином више Невесиња,
а не гради ђе је људи граде,
него гради на мутну облаку,
jош неоће клака ни камена 5
него кости коњске и јуначке.
Све је била вила начинила,
само није била два пенџера
и на кули врата затворила.
Прозори јој очи од јунака, 10
довратници ђевојачке руке.
Но је њојзи понестало грађе
па се вила на невољи нађе,
па мислила што ће и како ће,
те довати перо и 'артију, 15
и написа књигу на кољену
побратиму Бају Пивљанину,
у књизи му је 'вако бесједила:
“Побратиме Бајо Пивљанине!
Јеси л' чуо, јеси л' разумио, 20
ђе сам кулу једну саградила
над Трусином више Невесиња?
Не градих је клаком ни каменом,
него коњском кости и јуначком,
па је мене понестало грађе 25
па сам била вила разумила
да ће кренут' кићени сватови,
баш Турчина Мује Шеовића
из лијепа села Корјенића;
оће кренут' Гацку широкоме 30
у Турчина Дерве Тановића,
да доведу лијепу ђевојку.
Него Бајо, драги побратиме,
купи чету, ајде на Корита,
на Корита, на Кобиљу Главу 35
и дочекај свате Шеовића!
Мореш, Бајо, дивно шићарити
са Турака тока и јелека
и сувише свијетла оружја
и добрије' коња јахаћијех, 40
а јапије мене прибавити,
да довршим моју танку кулу”.
Када Бају књига допанула,
те видио шта му ситна пише,
на књигу се гротом насмијао 45
и овакву ријеч говорио:
"Ала 'ферим посестримо вило!”
Одма' стаде купити 'ајдуке,
све ђе знаде бољег од бољега
по ономе Рисну и Перасту, 50
док сакупи тридесет 'ајдука.
Купи Бајо на тесте фишека,
у торбице 'љеба бијелога
и жежене приморске ракије.
Па се Бајо с четом подигнуо 55
и ето га уз Рисанске стране,
докле дође Дврску пољу равну;
здраво пређе Дврско и Грахово
па га ето на Вилусе дође
и Вилусе здраво прегазио, 60
а ондолен уз Бањане равне,
докле дође Сомини планини;
у Сомину у 'ајдучку мајку.
Ту је Бајо мало починуо
и сувише данак заданио. 65
Када паде на Горицу сунце,
тада Бајо с четом полазио
и ето га на Кобиљу Главу.
Ту се био Бајо уставио
и ту био за неђељу дана 70
и чекао свате Шеовића.
Кад ево ти Мује Шеовића
и за њиме тридесет сватова
на атима и на парипима;
на њима су токе и јелеци, 75
а за пасом у срми оружје.
Најпрви је Мујо Шеовићу
на дорату коњу од мејдана.
Али мудар Бајо Пивљанине,
не шће њему тада ударити, 80
но пропушти киту и сватове
те прођоше Гацку широкоме
у Турчина Дерве Тановића,
приватише лијепу ђевојку
и сувише дара уз ђевојку 85
десет товар' рува ђевојачког.
Кад се врну Мујо Шеовићу
и наведе лијепу ђевојку,
тада Бајо разреди дружину
око пута с обадвије стране. 90
Сједе Бајо насред друма пута,
па убрао јасенову грану,
и за грану заклонио главу
а дружини 'вако говорио:
“Чујете ме тридесет 'ајдука, 95
да се не би који преварио,
преварио, пушку истурио,
док не пукне мога џефердара
на Турчина Муја Шеовића!
Ја ћу знати кад ћу започети”. 100
Дружина га дивно послушала.
Ето иде кита и сватови
и пред њима Мујо Шеовићу
на дорату коњу од мејдана;
па бијаше мало одмакнуо 105
не би веља пушка дотурила,
мала не би ни аваза дала.
Близу га је Бајо припуштио.
А какав је Мујо Шеовићу:
он бијаше много осилио, 110
на дорату Турчин попијева,
припијева Баја Пивљанина:
“Ђе си курво, Бајо Пивљанине?
Ево мене а ево сватова.
Што се, курво, кријеш по планини 115
ко црвљива коза по пећини?”
А то Бајо и слуша и гледа;
добро њега бјеше припуштио,
а на пушци нишан саставио,
пред очима ватру наложио. 120
Пуче пушка Пивљанину Бају,
погодила Муја Шеовића.
Турчин паде низ коња дората
а допаде силан Пивљанине,
те његову главу уграбио, 125
а дебела дора уватио;
с њега скиде токе и јелеке.
А остала Бајова дружина,
запуцало тридесет 'ајдука
и побише тридесет Турака 130
све сватова љута Корјенића,
а сама им остаде ђевојка
насред друма на коња ђогина,
око ње је руво ђевојачко
на комора десет опремљено. 135
А 'ајдуци ка' бијесни вуци,
одмах турске коње пофаташе,
са Турака главе покидаше,
а скинуше ћурке и калпаке,
и скидоше у срми оружје. 140
Тад одоше Рисну и Перасту
и ђевојку дивну поведоше.
Ту је Бајо дивно шићарио
и јапије вили прибавио;
море градит пребијелу кулу, 145
бјелу кулу кад гођ јој је драго
све од кости коњске и јуначке.
Нека Баја весела му мајка,
њему мајка а мене дружина!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • “Бајо и свати Ше(х)овића” (н.с. “Бајо и вилина јапија”), А. Лубурић, Рукописна збирка народних пјесама, пј. бр. 26, Архив Србије, Београд.