Бајо Пивљанин и Лимов харамбаша пале џамију у Предољу
(Пјесма херцеговачког гуслара)
Вино пиле двије харамбаше,
У Кубашу, зеленој планини;
А да ти их по имену кажем:
Једно ти је Пивљанине Бајо,
А друго је Лимов харамбаша; 5
Ш њима пије тридесет хајдука.
Кад се они накитише вина,
Па им вино угријало лице,
Проговара Пивљанине Бајо:
"Није л’ мати родила јунака, 10
У моју га чету опремила?
Да отиђе у Предоље равно,
До бијеле Црналића куле;
Да уводи Црналића кулу:
Је ли дома Црналић Алија, 15
Са његово седам Црналића?"
Сви хајдуци ником поникоше,
И у црну земљу погледаше.
Не пониче Лимов харамбаша:
"Ево мати родила јунака! 20
Ја ћу отић до Предоља равна,
Уводити Црналића кулу!" -
Одмах Лимов на ноге скочио,
По сриједи пушку приватио;
Па ето га низ Кубаш планину. 25
Скаче Лимов од стјене до стјене,
Како љељен од двије године!
Док он сиђе у Предоље равно:
До под бјелу Црналића кулу.
Па ми Лимов испод куле виче! 30
Нена му се са врх куле јавља:
"Ко то море за Алију пита?"
Проговара Лимов испод куле:
"Ја сам побро Црналић Алије!
Па сам био у Станболу граду, 35
Наплатио пандурину тешку!"
Опет нена са врх куле виче:
"Није дома Црналић Алија:
Накву чету у Кубашу кажу:
А некаква Пивљанина Баја 40
И онога Лимов харамбашу;
Па ј’ отишо Црналић Алија,
Са његово седам Црналића:
Да он ћера кроз гору хајдуке!
Доћ' Алија тамо око подне: 45
Хоће доћи пред нашу џамију,
Да он клања селам теравије,
Јер је данас џамијински бајрам!"
Опет Лимов испод куле виче:
"О, чу ли ме остарјела нено: 50
Каж' Алији да сам долазио!
А ја одох па да отпочинем!"
Отолен је Лимов полазио:
Ето њега уз Предоље равно,
Доклен дође у тијесне кланце. 55
Док ето ти јеке низ планину:
Ето иђе Црналић Алија.
А за њиме седам Црналића.
Па ето их низ Предоље равно:
Док дођоше њиховој џамији, 60
Па са нога хитише опанке,
А од себе турише оружје;
Сташе Турци авдест узимати.
А да видиш Лимов харамбаше:
У велике мисли загазио, 65
Мисли сада што ће и како ће!
Доклен неко у махали викну,
- Једна баба пашчад одгоњаше:
"Уша, тамо, Пивљанине Бајо,
А и они Лимов харамбаша!" 70
А Лимов се љутит придесио:
Па се врати низ Предоље равно,
Право оде пред Турску џамију!
Неки Турци стали у џамију,
Неки Турци авдест узимаху. 75
Њима Лимов турски селам виче.
Стаде Лимов авдест узимати:
Па најприје ноге умиваше,
Какав хадет није у Турака.
Ту се Турци једни осјетише, 80
А једни се осјетили нису.
Док сви Турци стали у џамију.
А да видиш Лимов харамбашу,
Од џамије затворио врата,
Па у халке стржевога коца, 85
Па искочи на воду чатрњу,
И потеже пушку хаберкињу.
Добро пуче пушка хаберкиња:
Оде хабер у Кубаш планину,
Зачуо је Пивљанине Бајо, 90
Па од земље на ноге скочио:
Окренуо низ Кубаш планину,
А за њиме тридесет хајдука;
Док дођоше у Предоље равно.
Од џамије отворише врата: 95
Па на стругу Турке пропуштаху.
С једне стране Пивљанине Бајо,
А са друге Лимов харамбаша,
А остало друштво разредише.
Како који Турчин излажаше: 100
Свакојему посјекоше главу,
Ђавољега не пушћаше жива.
Јунак бјеше Црналић Алија:
Из џамије јуриш учинио,
И отолен мушки побјегнуо! 105
Ал га љута гуја поћерала:
Љута гуја Пивљанине Бајо.
Шћаше Турчин Бају побјегнути,
Да не бјеше бистрог џефердара!
С руке Бајо гађа џефердаром: 110
Добро гађа, још боље погађа.
Турчин паде а Бајо припаде:
Па му русу откинуо главу.
Па се друштву врати код џамије.
Запалише турску богомољу! 115
Па отолен низ Предоље равно
Све чардаке турске попалише,
До бијеле Црналића куле:
У њу Бајо с друштвом улазио,
Поробио пребијелу кулу; 120
Покупио и сребро и злато,
А и ону чоху недерану;
Па у кули ватру наложили,
А од куле врата притворили:
Да ко не би штету учинио. 125
Што би мушко под нож ударише,
Што би женско Стоцу оћераше;
И Предоље тада очистише,
Од турскога уха и милета.
Отолен је Бајо полазио 130
Са дружином у Кубаш планину.
И ту благо братски под'јелише:
Најгорему, као најбољему.
То је било, истина је била,
А сад здраво цвијете дружино!!... 135
Прибељежио С. Сточевић
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
