А море Ђурђе, млад Ђурђе!
Да кој ти рече, да кој ти рече, да дојдеш?
— Мене ми рече, мене ми рече
Великдењ.
Брго да дојеш, брго да дојаш 5
по мене.
Со шума ј’ трева, со шума ј’ трева
пред тебе.
И со Солунци[1], и со Солунци
по тебе.
Референце
↑Мисли се на родитеље и браћу (певачица) који се налазе на печалби у (Солуну и лети се враћају кући.
Извор
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 150-151.
