Пофали се Рња Мустаф ага
У лијепу шехер Сарајеву:
Колико је шехер Сарајева,
У њом нема моме ни ђевојке,
Којој њесам обљубио лице, 5
Ни с једном ме зора не затече
Него с Ајком, Алагином секом,
Шњоме меје затекла зорица;
А не би ме ни то преварили,
Но ми Ајка на крилу заспала. 10
Жао будит' а грота не љубит',
Ето ти јој брата Али аге,
Ђе он зове кули на вратима:
„Ајко секо, отвори ми врата
Ту је мени лоша срећа била, 15
Те ја скочих кули низ пенџере,
Остаде ми доро у подруме
А долама у меку душеку,
У долами стотину дуката,
Остаде ми сахат на ђерђефу, 20
Оковани ножи на јастуку,
А срмали пушка на пенџере.
Ја поручих Ал агиној секи:
„О Ајкуно, Алагина секо!
„Пошаљи ми дора из подрума 25
„И доламу са мека душека,
„Пошаљи ми сахат са ђерђефа,
„Оковане ноже са јастука,
„Кубурије пушке на пенџеру,
„Бољићу ти пешкеш оправити.“ 30
Поручује лијепа ђевојка:
„Муч', не лудуј, Рња Мустаф ага!
„Да си био срца јуначкога,
„Ти курварски не би побјегао,
„Но би прије изгубио главу, 35
„А не би ме мајци оставио
„0бљубљену и омиловану.
„Ја сам другог драга даровала,
„Љепши био, па га добавила,
„И љепшега и бољег' јунака, 40
„Оружје му твоје даровала,
„А доламу браћи поклонила,
„Твога сата носим у њедарца,
„Нек сат куца, тебе срце пуца!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 73-74.
