Аустријо, проклета Галијо, Ој, Талијо, гром те упалио! Многе ли си мајке уцв’јелила, Многе љубе у црно завила. Мени драги из Талије пише: 5 „Драга моја, не надај се више. Тешких сам ти допануо рана, ’Оћу л’ живјет’ неколико дана!“
