- Reis glorios...
- Reis glorios, verais lums e clartatz,
- Deus poderos, Senher, si a vos platz,
- Al meu companh siatz fizels aiuda!
- Qu'eu no lo vi, pos la nochs fo venguda,
- Et ades sera l'alba
- Bel companho, si dormetz o velhatz,
- No dormatz plus, suau vos ressidatz!
- Qu'en orien vei l'estela creguda
- C'amena.l jorn, qu'eu l'ai be conoguda,
- Et ades sera l'alba
- Bel companho, en chantan vos apel!
- No dormatz plus, qu'eu auch chantar l'auzel
- Que vai queren lo jorn per lo boschatge
- Et ai paor que.l gilos vos assatge
- Et ades sera l'alba
- Bel companho, issetz al fenestrel
- E regardatz las estelas del cel
- Conoisseretz si.us sui fizels messatge!
- Si non o faitz, vostres n'er lo damnatge
- Et ades sera l'alba
- Bel companho, pos me parti de vos,
- Eu no.m dormi ni.m moc de genolhos,
- Ans preiei Deu, lo filh Santa Maria,
- Que.us me rendes per leial companhia,
- Et ades sera l'alba
- Bel companho, la foras als peiros
- Me preiavatz qu'eu no fos dormilhos,
- Enans velhes tota noch tro al dia.
- Era no.us platz mos chans ni ma paria
- Et ades sera l'alba
- Bel dous companh, tan sui en ric sojorn
- Qu'eu no volgra mais fos l'alba ni jorn,
- Car la gensor que anc nasques de maire
- Tenc et abras, per qu'eu non prezi gaire
- Lo fol gilos ni l'alba.
|
- Алба
- Царе славни, часни зраче бели,
- Боже мили, када бисте хтели
- моме другу дат знак ваше моћи,
- јер не видех њега још од ноћи,
- а брзо ће зора.
- Лепи друже, спавали ил' бдели,
- не спавајте, нек мине сан врели
- јер с истока та звезда ће доћи
- што дан носи, спазих у јасноћи
- и брзо ће зора.
- Лепи друже, слушајте мој говор,
- не усните јер кроз шумски ловор
- дан јављајућ чујем цвркут птица,
- јер се плашим опасних тмица
- а брзо ће зора.
- Лепи друже, станите на прозор
- и видите звезде кроз простор,
- тад знаћете да вам нисам злица;
- у противном чувајте част лица,
- јер брзо ће зора.
- Лепи друже, откад се растасмо
- ја не спавах, већ молих се само
- да Бог добри син Свете Марије
- мог ми верног друга не сакрије
- јер брзо ће зора.
- Лепи друже, молисте ме тамо
- да се скријем у предворје тамно
- и до дана бдијем што радије;
- до мог друштва и песме вам није,
- а брзо ће зора.
- Драги друже, у таквом сам стану
- да не мислим о зори и дану,
- јер најлепшу коју роди мати
- држим и грлим, залуд ме прати
- и зли завидник и зора.
|
