Алба (Песма Гироa од Борнеја)

Извор: Викизворник
Reis glorios...
Reis glorios, verais lums e clartatz,
Deus poderos, Senher, si a vos platz,
Al meu companh siatz fizels aiuda!
Qu'eu no lo vi, pos la nochs fo venguda,
Et ades sera l'alba
Bel companho, si dormetz o velhatz,
No dormatz plus, suau vos ressidatz!
Qu'en orien vei l'estela creguda
C'amena.l jorn, qu'eu l'ai be conoguda,
Et ades sera l'alba
Bel companho, en chantan vos apel!
No dormatz plus, qu'eu auch chantar l'auzel
Que vai queren lo jorn per lo boschatge
Et ai paor que.l gilos vos assatge
Et ades sera l'alba
Bel companho, issetz al fenestrel
E regardatz las estelas del cel
Conoisseretz si.us sui fizels messatge!
Si non o faitz, vostres n'er lo damnatge
Et ades sera l'alba
Bel companho, pos me parti de vos,
Eu no.m dormi ni.m moc de genolhos,
Ans preiei Deu, lo filh Santa Maria,
Que.us me rendes per leial companhia,
Et ades sera l'alba
Bel companho, la foras als peiros
Me preiavatz qu'eu no fos dormilhos,
Enans velhes tota noch tro al dia.
Era no.us platz mos chans ni ma paria
Et ades sera l'alba
Bel dous companh, tan sui en ric sojorn
Qu'eu no volgra mais fos l'alba ni jorn,
Car la gensor que anc nasques de maire
Tenc et abras, per qu'eu non prezi gaire
Lo fol gilos ni l'alba.
Алба
Царе славни, часни зраче бели,
Боже мили, када бисте хтели
моме другу дат знак ваше моћи,
јер не видех њега још од ноћи,
а брзо ће зора.
Лепи друже, спавали ил' бдели,
не спавајте, нек мине сан врели
јер с истока та звезда ће доћи
што дан носи, спазих у јасноћи
и брзо ће зора.
Лепи друже, слушајте мој говор,
не усните јер кроз шумски ловор
дан јављајућ чујем цвркут птица,
јер се плашим опасних тмица
а брзо ће зора.
Лепи друже, станите на прозор
и видите звезде кроз простор,
тад знаћете да вам нисам злица;
у противном чувајте част лица,
јер брзо ће зора.
Лепи друже, откад се растасмо
ја не спавах, већ молих се само
да Бог добри син Свете Марије
мог ми верног друга не сакрије
јер брзо ће зора.
Лепи друже, молисте ме тамо
да се скријем у предворје тамно
и до дана бдијем што радије;
до мог друштва и песме вам није,
а брзо ће зора.
Драги друже, у таквом сам стану
да не мислим о зори и дану,
јер најлепшу коју роди мати
држим и грлим, залуд ме прати
и зли завидник и зора.