Алагић Алију избавља љуба из сужањства задарског бана
0001 Процмиљело дванаест сужања
0002 мркој ноћци у седам сахата,
0003 све дванаест у једном синџиру,
0004 а пред њима Алагић Алија,
0005 до њег сестрић Нукић-бајрактаре,
0006 јер је пуних дванаест година
0007 како леже у зиндану Турци.
0008 Не знадоше кад им љето дође,
0009 ни кад дође ни када им прође.
0010 Тамница им кућа додијала,
0011 а јуначко отрухнуло месо.
0012 Љуто цвили тридесет Турака,
0013 а све тридест грлом и авазом.
0014 Тамница се близу догодила,
0015 догодила под бановом кулом,
0016 баницу су забун учинили
0017 и банови двоје близанчади,
0018 на баницу страва нападнула,
0019 из душека мехка се скочила,
0020 па дозива младу Анђелију,
0021 Анђелију, своју послушкињу,
0022 да приноћи црну ноћцу с њоме.
0023 Кад ујутро јутро освануло,
0024 подранио од Задарја бане,
0025 подранио са бијеле куле,
0026 па он иде љуби у одају.
0027 А срете га остарјела мајка,
0028 па говори од Задарја бану:
0029 „О мој сине, од Задарја бане,
0030 у зо час се оженио љубом,
0031 милом шћери Југ-Богдана бана!
0032 Махнита је, очињег ми вида!
0033 Што си луду у двор доводио?
0034 Ругају се момци и слушкиње,
0035 сву ноћ није ником мира дала.”
0036 Кад бан љуби у одају дође,
0037 па угледа Јефимију љубу,
0038 бјело лишце бјеше поквасила,
0039 црне очи своје замутила.
0040 Па је пита од Задарја бане:
0041 „Што си своје очи помутила,
0042 што си бјело лишце поквасила,
0043 што је теби, прикладна госпојо?”
0044 Њему вели Јефимија љуба:
0045 „Шути, бане, све т’ у зо час било,
0046 у зо час га кулу направио,
0047 а под кулом зиндан и тамницу.
0048 У тамницу тридесет Турака,
0049 нити виде сунца ни мјесеца.
0050 Тамница им кућа додијала.
0051 Ево пуних дванаест година
0052 ни пјеваше нити закукаше,
0053 а ноћас им муке додијале,
0054 па све тридест писну у зиндану,
0055 а све тридест грлом и авазом.
0056 Ја чу ли ме, од Задарја бане,
0057 ја ти пушћај од Удбине Турке,
0058 ја их пуштај, ја их исијеци,
0059 ја их, бане, пуштај на откупе,
0060 ја ћу у род побјегнути баби,
0061 баби ћу те своме напањкати,
0062 с твојом ћу те главом раставити!”
0063 То му рече па на ноге скочи,
0064 па прелети садефли бешики,
0065 па префати двоје близанчади,
0066 принесе их џаму и пенџеру,
0067 хтјеше дјецу кроз пенџер турити,
0068 нек од бана не остаје трага.
0069 Кад угледа од Задарја бане,
0070 госпоју је за руку узео,
0071 јер жао му два близанца сина,
0072 па госпоји бане бесједио:
0073 „Прођи ми се два близанца сина,
0074 кунем ти се, прикладна госпојо,
0075 извадићу Алагић Алију
0076 и Нукића сестрић бајрактара,
0077 ја Алију пустит на откупе,
0078 јал’ Алију главом раставити.”
0079 Па завика тавничара Ђуру:
0080 „Изведи ми Алагића млада
0081 и сестрића Нукић-бајрактара!”
0082 А кад Ђуро у тамницу пође,
0083 он поведе седам Нијемаца,
0084 а даде им седам конопаца.
0085 Док Алију гвожђа опростио,
0086 на Алији синџир гвожђе тешко,
0087 седам халка седамдесет ока,
0088 сам катанац од оке четири,
0089 залио га тучом и оловом.
0090 Кад Алију гвожђем опростио,
0091 ту га свеза седам Нијемаца,
0092 на њ удрио седам конопаца,
0093 поведе га седам Нијемаца,
0094 па га воде у одају бану,
0095 у одају на високу кулу,
0096 и сестрића Нукић-бајрактара.
0097 Како бану у одају дође,
0098 Турчин њему добро јутро викну,
0099 а бан њему здравље прифатио.
0100 А вели му од Задарја бане:
0101 „О Турчине, Алагић Алија,
0102 каква ти је мука и невоља,
0103 те ти пиштиш у зиндану моме?
0104 Задар си ми забун учинио.
0105 О Алија, царева газијо,
0106 њеси јунак колико те фале.”
0107 А вели му Алагић Алија:
0108 „Шути, бане, замукнуо муком,
0109 није шала ни дванаест дана,
0110 а камоли дванаест година,
0111 ја не видјех данка ни јунака,
0112 већ што трухнем у зиндану твоме.”
0113 „Ја Алијо, царева газијо,
0114 би л’ ти мило на Крајину доћи?
0115 Ја, Алија, жалосна ти мајка,
0116 то је теби пала на ум була.
0117 О Алијо, царева газијо,
0118 ако желиш на Крајину сићи,
0119 хајд’, Алија, да се погодимо.”
0120 „Хоћу, бане, за невољу љуту.”
0121 „Ја, Алијо, царева газијо,
0122 мореш дати хиљаду дуката,
0123 да те жива пуштим на Крајину?
0124 Доста си ми јада учинио.
0125 Ја сам чуо а кажу ми људи,
0126 колики је бедем у Отоци,
0127 вас си бедем главам накитио,
0128 све сердара, мојијех главара.
0129 Авлију си био започео,
0130 већ ти не би од бога суђено,
0131 већ да лежиш у зиндану моме.”
0132 Проговара Алагић Алија:
0133 „Јесам, бане, свег ми на свијету,
0134 доста сам ти јада учинио,
0135 удовица у дом поврнуо,
0136 а сестара у црно завио.”
0137 „Мореш дати хиљаду дуката?”
0138 „Могу, бане, за невољу љуту.”
0139 „Мореш дати крила и челенке,
0140 око главе дванаест челенака?”
0141 „Могу, бане, за невољу љуту.”
0142 „Мореш дати токе кавајлије,
0143 саме токе од три оке злата,
0144 у њима ти два камена драга,
0145 ваљају ти два царева града?”
0146 „Могу, бане, за невољу љуту.”
0147 „Мореш л’ дати од злата појасе,
0148 а по њима сребреног силаха?"
0149 „Могу, бане, за невољу љуту.”
0150 „Мореш дати црвену доламу,
0151 не б’ од игле врхом префатио
0152 што ти није злато натопило?
0153 Мореш дати ковче и чакшире,
0154 уз њих су ти исплетене гује,
0155 оне гује од сухога злата,
0156 под кољено саставиле главе?
0157 Кад корачиш, састављају главе,
0158 би ти реко да су обје живе.”
0159 „Могу, бане, за невољу љуту.”
0160 „Мореш дати дебела дората,
0161 о дорату двије кубурлије,
0162 што ти харче литру тученика,
0163 а олова тридесет четири?
0164 Кад ти пукне пушка са дората,
0165 оде јека на четири стране,
0166 с буковине полијеће лишће.
0167 Мореш дати оштру димискију,
0168 што сијече бијесна Маџара
0169 и на њојзи шипке демискије?
0170 Ја, Алија, жалосна ти мајка,
0171 јесам чуо и кажу ми људи,
0172 на дорату седло од мерџана.
0173 Кад у петак у џамију пођеш,
0174 кад је бациш на дората свога,
0175 абахија пала до копита,
0176 триста кита бије по дорату,
0177 а све триста од сухога злата,
0178 така ти је златна абахија.
0179 Сад, Алија, царева газијо,
0180 ходи сада да се цијенимо,
0181 да те жива пустим на Крајину.”
0182 „Давор, бане, луде ти си главе,
0183 не би мала сва Отока дала,
0184 а камоли кућа Алијина.”
0185 „Ја, Алија, жалосна ти мајка,
0186 јесам чуо а кажу ми људи,
0187 остала ти лијепа кадуна,
0188 мила шћерца Бабахмеда Деде,
0189 да ми Фатму дадеш за љубовцу,
0190 да будемо главни пријатељи,
0191 да идемо један у другога.”
0192 Проговара Алагић Алија:
0193 „Шути, бане, курва те родила,
0194 не спомињи Туркиње кадуне,
0195 јер ми дину поднијет не може.
0196 Већ чујеш ли, од Задарја бане,
0197 ако макнем руком и раменим,
0198 прекинућу седам конопаца,
0199 зубим ћу ти гркљан извадити,
0200 што помену лијепу кадуну.
0201 Не дам Фатме за живота свога,
0202 ни дората, коња од мејдана,
0203 не дам теби оштру демискију,
0204 ћорда ми је на ћабу ходила,
0205 ћабу ми је теваб учинила,
0206 на њој су ми два ајета царска,
0207 да ће мени пусти останути
0208 у зиндану, у Задарју граду.”
0209 Наједи се од Задарја бане:
0210 „Никад куле своје видјет нећеш,
0211 већ ће т’ овдје кости останути.”
0212 Проговара Алагић Алија:
0213 „Давор, бане од Задарја града,
0214 не било ти за бабину душу,
0215 ја не жалим јунак умријети.
0216 Добра сам се коња најахао,
0217 наносио лијепа одјела,
0218 а напио црвенике вина,
0219 нашјеко се каурскије глава,
0220 наљубио Латинки дјевојки.”
0221 Наједи се од Задарја бане,
0222 па завика тавничара Ђуру:
0223 „Води врага Алагића млада,
0224 раздвој њега сама од Турака,
0225 претури га у другу тавницу,
0226 гдјено вода има до кољена,
0227 а по води поникнула шаша,
0228 по њој плове змије и акрепи,
0229 змије пију а акрепи лижу.”
0230 А Нукићу бајрактару каже:
0231 „А Нукићу, мио бајрактаре,
0232 нијеси ми ништа учинио,
0233 вољ ти сидјет овдје у Задарју,
0234 вољ ти ићи на турску Крајину,
0235 обрадоват мајку на чардаку?”
0236 Проговара Нукић-бајрактаре:
0237 „Волим ићи на турску Крајину,
0238 обрадоват мајку на чардаку.”
0239 Па му даде маџарију жуту:
0240 „Купи капу и узми опанке,
0241 па ти хајде на вашу Крајину
0242 а без дај’џе, Алагић Алије.”
0243 (Проговара Алагић Алија)
0244 „О сестрићу, Нукић-бајрактаре,
0245 зар остави ојађена дају
0246 у зиндану, каурскоме граду?”
0247 Ту рекоше па се пољубише,
0248 а Алију у зиндан бацише.
0249 Већ му рече Алагић Алија:
0250 „Мој сестрићу, Нукићу Алија,
0251 кад ти пођеш на нашу Крајину,
0252 а сврни се даји на мазгалу.”
0253 Оде Нукић у беглук-мејхану,
0254 три дни Нукић лежа у мејхани,
0255 све по дану хода по сокаку,
0256 а по ноћи лежи у мејхани.
0257 Па кад пође Нукић на Крајину,
0258 па се сврну даји на мазгалу:
0259 „Ејдовале, Алагић Алија,
0260 оде Нукић на турску Крајину!”
0261 Па му даде књигу шаровиту,
0262 даде му је Алагић Алија.
0263 Алија му из зиндана каже:
0264 „Селам ћеш ми остарјелој мајци,
0265 нек се сунцу и мјесецу нада,
0266 а Алији никад довијека,
0267 већ Алију никад видјет неће.
0268 Нек продаје луке и читлуке,
0269 нек се храни и ода зла брани.”
0270 Па му даде књигу шаровиту.
0271 То рекоше пак се растодоше.
0272 Оде Нукић у турску Крајину.
0273 А кад дође у турску Крајину,
0274 све мислио, на једну смислио:
0275 „Већ ја одох дајиџиној кули,
0276 да ја видим дајиницу своју,
0277 да јој хабер од Алије кажем.”
0278 Кад он дође дајиџиној кули,
0279 кад авлијска врата затворена.
0280 А послуша Нукић-бајрактаре,
0281 неко цвили љуто у авлији.
0282 Он закуца халком на вратима,
0283 а кад скочи Алијина мајка,
0284 с добријем се разговара дором:
0285 „Мој дорате, кућни старјешино,
0286 ја на кули мушке главе нејмам,
0287 осљем тебе, синова дората.”
0288 Скочи стара, отвори му врата,
0289 а кад видје Нукић-бајрактара,
0290 о њему се објесила стара:
0291 „Мој Нукићу, мој по богу сине,
0292 ђе си свога оставио дају,
0293 је л’ ти, сине, дајо у животу?”
0294 „Алија је, стара, у животу
0295 и ево ти књиге од Алије.”
0296 А кад узе књигу од Алије,
0297 стара цикну као љута гуја,
0298 па полеће плацом и чаршијом,
0299 а да тражи да књигу проучи
0300 а да види шта јој књига каже.
0301 Кад видје је Алагића љуба,
0302 па полеће низ бијелу кулу,
0303 па свекрву стиже у сокаку:
0304 „Шта је, стара, Алагића мајко,
0305 да бог даде ти се помамила?!”
0306 „Снахо моја, дуго јадна била,
0307 ево нама књига од Алије.”
0308 „Бог т’ убио, Алијина мајко,
0309 кад сам била на врелу Цетини
0310 у мог (бабе), Бабахмеда Деде,
0311 њесам млада била чобаница,
0312 већ учила књигу у мејтефу.
0313 Да је ферман цара честитога,
0314 ласно бих га млада проучила,
0315 а некмоли књига посланица.”
0316 Кад се врати на бијелу кулу,
0317 стаде учит књигу шаровиту.
0318 Књигу учи, сузе пролијева:
0319 „Мајко моја, обадва ти свјета,
0320 љуби подај нићах од менека,
0321 подај њојзи хиљаду дуката,
0322 то јој море доћи од нићаха.
0323 Подај њојзи мојега дорина,
0324 и подај јој седло од мерџана,
0325 а на седлу абахију златну,
0326 кад ја пођем џуми и џамији,
0327 па му баци абахију златну,
0328 триста кита бије до копита,
0329 а све триста од сухога злата,
0330 нека иде роду, баби своме,
0331 нек с’ удаје прикладна кадуна,
0332 јазук јој је остат без евлада.
0333 Моја стара са чардака мајко,
0334 спреми моје двије пушке златне
0335 на Ђулију двама Ђулагића,
0336 два Ђулића оба амиџића,
0337 нек их носе а мене спомињу,
0338 а оно су буљубаше младе,
0339 неће ли ме кадгод покајати.
0340 Спреми, мајко, крила и челенке
0341 и спреми ми токе и канате
0342 на Кладушу Муји и Халилу,
0343 а Мујо је стари буљубаша,
0344 неће ли ме Мујо осветити.”
0345 Кад кадуна књигу проучила,
0346 онда викну слугу Хусејина,
0347 а даде му двије пушке мале
0348 и уз пушке стотину дуката:
0349 „Носи пушке на Ђулију равну.
0350 Не сћедну ли браћа прифатити,
0351 носи, брате, на турску Кладушу,
0352 а на руке Муји и Халилу.”
0353 А кад чуо слуга Хусејине,
0354 па појаха дебела дорина,
0355 па прифати двије пушке мале
0356 и уз пушке стотину дуката,
0357 оде Турчин на Ђулију равну.
0358 А кад дође пред бијелу кулу,
0359 код Ђулића врата затворена,
0360 неко коња по авлији вађа,
0361 коња вађа а уз њега пишћи.
0362 Он закуца халком на вратима.
0363 Кад упаде слуга у авлију,
0364 а кад нађе претила чилаша,
0365 вађа њега сестра Ђулићева.
0366 Он јој туден турски селам викну,
0367 а она му селам префатила:
0368 „А бога ти, сестро Ђулићева,
0369 што је с’ чилаш крви обојио?”
0370 А вели му лијепа дјевојка:
0371 „А бога ми, сархатлијо млада,
0372 бог убио Алагић Алију!
0373 Моја браћа чету сакупила
0374 и отишли каурскоме граду,
0375 они хтјели избавит Алију,
0376 па их влашка стража потпазила,
0377 браћа су се обранила љуто.
0378 Ено оба брата на чардаку,
0379 ђе болују ране неприбоне.”
0380 Слуга не смје одјахат чилаша,
0381 већ оћера на стару Кладушу.
0382 Кад доћера Хрњичиној кули,
0383 кад у њојзи врата затворена.
0384 Па закуца халком на вратима,
0385 а кад приђе сестра Хрњичина,
0386 па отвори два каната врата,
0387 она вода Мујина Ђогата
0388 и Малина гојена Халила,
0389 оба су се крви обојила
0390 с обје стране, тамам до копита.
0391 „Селам алећ, сестро Хрњичина!”
0392 „Алећ селам, незнана делијо!”
0393 „А бога ти, сестро Хрњичина,
0394 ђе је био Мујо и Халиле,
0395 ђе су били, ђе су с’ изранили?”
0396 „Бог убио Алагић Алију,
0397 моја браћа чету окупили,
0398 па су сашли у земљу душманску,
0399 не би ли га жива избавили,
0400 у Задарју кавгу заметнули
0401 све с Алије, од бога му тешко.
0402 Оба ми се брата обранила:
0403 на Муји је седамнаест рана,
0404 од њедара тамам до бедара,
0405 кроз једне се виде џигарице,
0406 а кроз друге жарко грије сунце.”
0407 А кад чуо слуга Хусејине,
0408 па побјеже из мермер-авлије.
0409 А кад дође Алагиној кули,
0410 а срете га Алагина љуба:
0411 „Богом брате, слуго Хусејине,
0412 је л’ ти ико пушке прифатио?”
0413 А слуга јој вели на авлији:
0414 „Шут’, кадуно, замукла муком,
0415 кад с Алије гину Крајишници,
0416 изгинули Крајишници млади.”
0417 Стаде писка Алијине љубе:
0418 „Шта ћу сада од живота свога?”
0419 Па завеза пет стотин дуката,
0420 па их даде слуги Хусејину:
0421 „Носи баби на врело Цетиње,
0422 неће л’ бабо буљубаше наћи,
0423 неће л’ мога избавит Алију.”
0424 У млађега поговора нејма,
0425 Хусо узе пет стотин дуката,
0426 а појаха претила парипа
0427 и однесе на врело Цетиње,
0428 па одјаха коња на авлији,
0429 оде момак Бабахмеду Деди,
0430 пољуби га у скут и у руку,
0431 остави му књигу на кољену.
0432 Хусо двори Бабахмеда Деда
0433 и даде му пет стотин дуката.
0434 Кад проучи књигу шаровиту,
0435 а угледа пет стотин дуката,
0436 од земље је на ноге скочио,
0437 Хуси опсова и оца и мајку:
0438 „Хусејине, курвино копиле,
0439 шта ’во моја несретница ради,
0440 зар Алино разасипље благо?
0441 А селам ћеш мојој несретници
0442 и ја ћу јој на Отоку доћи,
0443 нек не чека мене на чардаку,
0444 нека скочи са бијеле куле.
0445 Љевше јој је скочити са куле,
0446 него мене чекат на чардаку.”
0447 Отле Хусо сађе на авлију,
0448 па притишће дебела дорина.
0449 А кад дође на Отоку пусту,
0450 сусрете га Алијина љуба:
0451 „Богом брате, слуго Хусејине,
0452 је л’ ти бабо књигу префатио,
0453 је л’ ти узо пет стотин дуката?”
0454 „Шут’, кадуно, убила те муња,
0455 селам ти је Ахмо, стари бабо,
0456 и он ће ти на Отоку доћи.
0457 Љепше ти је на кулу изаћи,
0458 па са куле стрмоглав скочити,
0459 него бабе чекат на чардаку.”
0460 „Бога ми га ни чекати нећу,
0461 већ ти, Хусо, мој по богу брате,
0462 ти полети у нову чаршију,
0463 доведи ми Јусуфа бербера,
0464 нек донесе бритве бријачице,
0465 а подај му дванаест дуката,
0466 што ће доћи на бијелу кулу.”
0467 Момак сађе па Јусуфа нађе,
0468 па му даде дванаест дуката:
0469 „Селам ти је кадуна млада,
0470 заробљеног Алагића љуба,
0471 да понесеш бритве бријачице,
0472 да јој ноћас на чардаке дођеш.”
0473 А кад акшам на земљу пануо,
0474 док ето ти Јусуфа бербера,
0475 а срете га Алагића љуба,
0476 пољуби га у бијелу браду:
0477 „Богом брате, Јусуфе бербере,
0478 обриј мени ситне плетенице.”
0479 Кад кадуна сједе у столицу,
0480 обрија јој ситне плетенице,
0481 остави јој туре од перчина.
0482 Јусуф оде натраг у чаршију.
0483 Једва чека Алагина љуба,
0484 једва чека кад ће сабах доћи.
0485 А кад зора и сабах удрила,
0486 и Даница помолила лишце,
0487 онда викну слугу Хусејина:
0488 „Ну ти спани дори у подруме,
0489 спремај мени Алина дорина,
0490 па га немој, слуго, опремати,
0491 ко што си га аги опремао,
0492 када пође ага у џамију,
0493 већ кад пође у земљу душманску.”
0494 Хусо оде у топле подруме,
0495 а кадуна дође до сандука,
0496 до сандука Алагића млада,
0497 од сандука врата отворила,
0498 па извади каурске хаљине,
0499 па обуче кавурске хаљине,
0500 а припаса сабљу Алијину,
0501 а расплете туре од перчина,
0502 а уплете триста маријаша
0503 и три крста од сухога злата,
0504 а на главу шкрљак позлаћени,
0505 па прилази ведру огледалу,
0506 она млада сузе оборила:
0507 „Драги боже, не пиши грехове,
0508 јер ако је капа шавка црна,
0509 на срцу је турска вјера тврда.
0510 Овака је крвава Крајина.”
0511 Па прифати хегбе са дората
0512 и у руку бугар-кабаницу.
0513 А кад сађе на мермер-авлију,
0514 утеже му бугар-кабаницу.
0515 За њом иде Алијина мајка.
0516 Стоји писка Алијине мајке,
0517 загрли је Алагића љуба,
0518 пољуби је с обадвије стране:
0519 „Ејдовале, Алагића мајко,
0520 ја се када видјет, ја не видјет!”
0521 Па појаха дебела дорина,
0522 па наћера испод танке куле.
0523 Па с’ окрену на Алину кулу,
0524 крваве је сузе обалише,
0525 па бесједи млада на дорату:
0526 „Хејдовале, Алагића куло,
0527 коме ли ћеш пуста допаднути?”
0528 Па оћера на врело Цетиње.
0529 Кад доћера под бијелу кулу
0530 свога бабе, Бабахмеда Деде,
0531 опази је Дедо са пенџера,
0532 па бесједи Дедо са пенџера,
0533 бесједио својијем момцима:
0534 „Ето отуд некаква Маџара,
0535 прифат’те му дебела дората.”
0536 Познаде јој дебела дората
0537 и на њојзи своју несретницу,
0538 несретницу, своју милу кћерку.
0539 Она сјаха коња на авлији,
0540 а млађи јој коња прифатише.
0541 Кад изађе баби на чардаке,
0542 она њему божју помоћ викну.
0543 А вели јој бабо на чардаку:
0544 „Да си здраво, краљев Маџарине!”
0545 Алијина коња намирише,
0546 она ноћи с бабом на чардаку,
0547 па ујутро рано подранила,
0548 а добра јој коња опремише,
0549 све дарова момке и слушкиње.
0550 Туј остави тридесет дуката,
0551 док дарова млађе по авлији.
0552 Па узјаха коња на авлији
0553 и отишће испод танке куле.
0554 Пошто зађе пољем широкијем,
0555 онда Дедо момке окупио,
0556 па он пита дванест хизмећара:
0557 „Моја дјецо, моји хизмећари,
0558 познадосте л’ онога Маџара?”
0559 А бесједи дванест хизмећара:
0560 „Не знамо ти краљева Маџара.”
0561 „Дјецо моја, моје вјерне слуге,
0562 оно није краљев Маџарине,
0563 већ је оно моја несретница,
0564 вјерна љуба Алагића млада,
0565 лудо ти ће изгубити главу,
0566 па осужњит Алина дората,
0567 свој Крајини обломити крила,
0568 јал’ осужњит јал’ ће погинути.”
0569 Пратио је пољем широкијем,
0570 пратио је сузнима очима,
0571 све је прати а сузе пролива.
0572 Док кадуна поље прегазила,
0573 па се фати у Голуб-планину.
0574 Кад загази у Голуб-планину,
0575 па наћера својега дорина,
0576 наћера га уз богазе тврде
0577 обздире се тамо и овамо.
0578 Око пута метнуто камење,
0579 око њега јеле изникнуле,
0580 отишле су небу под облаке,
0581 дале гране с обадвије стране.
0582 Стоји дрека срна и кошута,
0583 а криве се мојму вјеверице,
0584 преко друма прескакују вуци.
0585 Добријем се коњем разговара:
0586 „Мој дорате, и брате и друже,
0587 оба ћемо кости оставити,
0588 разнијет нас вуци и бауци,
0589 оглодат нас црни гавранови,
0590 нит нам ко знати гроба ни мрамора.”
0591 Мал’-помало а данак по данак,
0592 она сађе до Задарја града,
0593 мркој ноћи на капију дође,
0594 а срете је капиџија Ђуро,
0595 под кадуном уфати дорина:
0596 „Маџарине, одјаши дорина,
0597 не смијем те пушћат на капију,
0598 бојимо се хиле од Турака,
0599 од Турака, старије крвника,
0600 јер ће саћи трбушати Мујо,
0601 отр’ ће се од градску капију
0602 ко шугаво јаре о хоморје.”
0603 Добро лаже прикладна кадуна,
0604 добро лаже а куне се криво:
0605 „Ја сам, Јуре, од кршна Котара,
0606 ја сам сестрић Цмиљанића млада,
0607 па сам чуо у нашем Котару,
0608 ђе је Мујо чету покупио,
0609 па сам јемин богу учинио,
0610 да ћу мога појахат дората.
0611 Ако нађем Мују и Халила
0612 и његово тридест Крајишника,
0613 рашћерат му тридест Краишника,
0614 а Муји ћу погубити главу,
0615 а Халила уфатити жива.
0616 Ево пуна недјељица дана,
0617 како Мују по планини тражим,
0618 ниђе Мује ни од њега гласа.
0619 Па сам ево пожелио пива,
0620 па сам ноћас пошо до Задарја
0621 не би ли се напојио пива,
0622 одморио дебела дорина.”
0623 А кад чуо капиџија Ђуро
0624 шта кадуна са дората прича,
0625 па прилеће краљев Маџарине,
0626 па га плесну руком по плећима:
0627 „Хеј аферим, брате бајрактаре,
0628 благо нами одсад довијека,
0629 кад имамо такије јунака,
0630 кој’ ће Мују осијећи главу,
0631 а Халила уфатити жива.
0632 Ноћас ћу ти отворити врата,
0633 да ће мене разминути глава.”
0634 Па прелеће Ђуро капиџија,
0635 отвори јој на капији врата.
0636 Па наћера дора на капију,
0637 а у сваке ударила мисли:
0638 „Фала богу, чуда великога,
0639 ђе ћу ноћит у кавурском граду.”
0640 Вид’ дората Алагића млада,
0641 он је често тудем долазио,
0642 долазио на градску капију,
0643 прогонио дебела дората.
0644 Хвата дорат обадва дизгина
0645 пред мејхану Алагића секе,
0646 Алагића богом посестриме,
0647 ђе је њега Турчин научио.
0648 Крчмарица сједи за вечером,
0649 а она је по имену викну:
0650 „Крчмарице, отвори ми врата!”
0651 Крчмарица са столице скочи,
0652 а понесе фењер у рукама.
0653 А кад сађе на авлинска врата,
0654 мандал диже, полећеше врата,
0655 а упаде прикладна кадуна
0656 на дорату, коњу од мејдана,
0657 па јој она „добар вечер” викну,
0658 крчмарица здравље прифатила,
0659 крчмарица познаде дорина,
0660 а дорина побратима свога.
0661 Свеза дора у подруме мрачне,
0662 а кадуну на горњу одају.
0663 А кад сједе млада на шилтета,
0664 крчмарица стоји за вратима,
0665 па је њојзи тихо бесједила:
0666 „Што си очи у ме завратила?
0667 Донеси ми вина и ракије,
0668 дошла ми је у коталац душа,
0669 јер сам вома ожеднио љуто.
0670 Ево има недјељица дана,
0671 како Мују по планини тражим
0672 и његова гојена Халила,
0673 пси им ј . . . . и оца и мајку,
0674 јер су нама додијали Турци,
0675 а така је срећа у Хрњице,
0676 не десих се с њиме у планини.”
0677 Крчмарица очи извалила,
0678 па бесједи прикладном Маџару:
0679 „А бога ми, краљев Маџарине,
0680 ја си Турчин, ја те је родио,
0681 јали близу стојиш код Турака?”
0682 Добро лаже а куне се криво:
0683 »Нит сам Турчин, нит ме је родио,
0684 ама близу стојим код Турака.
0685 Мати ми је крчмарица била,
0686 долазили Крајишници млади,
0687 море бити да ме направише.”
0688 Пошто чула крчмарица млада,
0689 па извади либру из њедара,
0690 пред кадуну на одају баци.
0691 Кад погледа прикладна кадуна,
0692 кад се лишце с либром ударило.
0693 Онда вели прикладна кадуна:
0694 „Крчмарице, по богу сестрице,
0695 ја сам главом из турске Удбине,
0696 ја сам главом Алагића љуба.”
0697 А кад чула крчмарица млада,
0698 она врисну а руке рашири,
0699 руке шири, с кадуном се љуби:
0700 „Ја кадуна, Алагића љубо,
0701 куд си пошла, повела дората?
0702 Добра ти ћеш дора осужњити,
0703 а и ти ћеш изгубити главу.”
0704 Ту сједила недјељицу дана,
0705 па бесједи прикладна кадуна:
0706 „Крчмарице, посестримо драга,
0707 ја сам била на бановој кули,
0708 бан ће сутра Ружорића цркви
0709 и повест ће хиљаду солдата
0710 и повешће тридест Маџаркиња,
0711 све сестара нашије сердара,
0712 а повешће тридесет Турака,
0713 све ће Турке ондје исмицати,
0714 Алију ће на колац набити.”
0715 „Посестримо, Алагића љубо,
0716 Алагића, мога побратима,
0717 ноћас гони дора под планину,
0718 сакриј дора у зелена луга.
0719 Кад наведу Алагића млада,
0720 јаш’ дората, жалосна ти мајка,
0721 а наћерај дора у солдате,
0722 ако си ти соја јуначкога.”
0723 Кад то чула Алагића љуба,
0724 појахала дебела дорина,
0725 а и бритку сабљу припасала,
0726 халали се с крчмарицом младом
0727 и одјаха Ружорића цркви
0728 код бијела оног намастира.
0729 Па закуца халком на вратима,
0730 ал’ изнутра неко проговара:
0731 „Ко куца халком на вратима?
0732 Намастира не смим отворити
0733 од Турака, силније крвника.”
0734 А вели му Алагића љуба:
0735 „Посло ме је од Задарја бане,
0736 да вам кажем шта имате радит,
0737 јер ће сутра главом бане доћи
0738 и са њиме хиљаду солдата,
0739 и тридесет Маџарки дјевојки
0740 и тридесет Турак заробљени.
0741 Сви су Турци у једном синџиру,
0742 свију ће их овдје погубити,
0743 а пред њима Алагић Алија,
0744 Алију ће на колац набити.”
0745 Док се врата туден растворише,
0746 а упаде Алагића љуба
0747 на дорату коњу од мејдана,
0748 а за собом затворила врата.
0749 Ал’ ту сједи девет калуђера.
0750 Бир упаде, прифатила ћорду,
0751 не би мајка подојила сина,
0752 она смаче девет калуђера,
0753 вас намастир крви поштрапала,
0754 па изведе дебела дората,
0755 а притвори цркву намастира,
0756 па увуче дора у лужину
0757 покрај пута, друма широкога.
0758 Једва чека док огрије сунце.
0759 Док на граду дрмнуше топови,
0760 док ево ти бана од Задарја,
0761 с њиме иде хиљаду солдата,
0762 а бан води тридест дјевојака,
0763 а пред баном тридесет Турака,
0764 све тридесет у једном синџиру,
0765 а пред њима Алагић Алија.
0766 Алију су сама одвојили,
0767 на Алији седам конопаца,
0768 а води га седам Нијемаца,
0769 на рамену трнов колац носи,
0770 на што ће га натукнути млада.
0771 А кад био крај зелена луга,
0772 па запјева Алагић Алија,
0773 а запјева танко, гласовито:
0774 „Жарко сунце, нависоко ти си,
0775 јадан Мујо, надалеко ти си.
0776 Жарко сунце, подигни се више,
0777 јадан Мујо, примакни се ближе.
0778 Да ти видиш Алагића твога,
0779 каквом ће ти смрти умријети.”
0780 То Маџарим врло мрско било,
0781 па му женску силу ударили:
0782 „Што то пјеваш, Алагић Алија?”
0783 А све гледа Бабахмеда Ханка,
0784 од образа сузе пролијева.
0785 А да видиш Бабахмеда Деде,
0786 милог бабе Алагића љубе,
0787 окупио по Крајини Турке,
0788 доведе их у Голуб-планину
0789 више бијеле Ружорића цркве.
0790 Кад видјеше блиједе Мађжаре,
0791 а ђе воде Крајишнике Турке,
0792 халакнуше из планине Турци
0793 кано љути из планине вуци.
0794 А кад видје Бабахмеде Ханка,
0795 па притиште Алина дорина,
0796 на Алију наћера дората,
0797 а сину јој од бедрице ћорда,
0798 на Алији свезе пресијекла.
0799 Кад с’ Алија руку опростио,
0800 дренов колац у руке узео:
0801 ђе год кога с коцем прифаћаше,
0802 са црном га земљом састављаше.
0803 Док се двије силе уфатише
0804 под бијелом Ружорића црквом.
0805 Паде тама од неба до тала
0806 све од брза праха и олова.
0807 А кад видје од Задарја бане
0808 шта с’ уради под бијелом црквом,
0809 он окрену витку бедевију
0810 а да бјежи граду задарскоме.
0811 Уочи га Алагића љуба,
0812 па за њиме наћера дората.
0813 У шестом га скоку достигнула.
0814 Како стиже од Задарја бана,
0815 а сину јој од бедрице ћорда,
0816 па прифати задарскога бана
0817 брцимице преко лопатице
0818 на двије га поле раставила,
0819 уфати му витку бедевију,
0820 те се врати под бијелу цркву,
0821 нађе свога Алагића млада
0822 и даде му банову кобилу,
0823 па наћера дору у солдате.
0824 Рабум драги, шта јој дорат ради,
0825 сијева јој од бедрице ћорда,
0826 а зјевају од Маџара главе.
0827 Док се рани Алагића љуба,
0828 на кадуни једанаест рана,
0829 око срца и живота свога.
0830 Пошто младој ране додијаше,
0831 утјерала дору у лужину
0832 па одјаха дебела дората,
0833 а свеза га за јелову грану,
0834 леже млада под зелену јелу,
0835 леже млада ране боловати.
0836 Када бану војску расћераше,
0837 похваташе тридест Маџаркиња,
0838 рањенике Турке искупише,
0839 а шехите ондје покопаше.
0840 А да видиш Ханкинога бабе,
0841 све пребире леше низ образе,
0842 неће л’ видјет своју несретницу,
0843 а не каже ништа Крајишницим.
0844 Рони Дедо сузе од образа.
0845 Кад погледа до зелена луга,
0846 бирдем скочи од земље на ноге,
0847 а завика слугу Хусејина.
0848 Када бабо у лужину сађе,
0849 кад кадуна очи затворила.
0850 „Трчи, Хусо, нађи буљубашу!”
0851 Па нађоше буљубашу Муја.
0852 Када Мујо у лужину дође,
0853 у ране јој натиска фитиље,
0854 утеже је пасом мукадемом.
0855 Тад кадуна гајрет учинила,
0856 своје црне очи отворила.
0857 Уђахаше прикладну кадуну
0858 на дората Алагића млада,
0859 поведоше Алагића љубу,
0860 доведоше на турску Крајину.
0861 Видала се по године дана,
0862 док је грдне ране пребољела.
0863 Тад Алија свадбу покупио,
0864 а и себи ђердек учинио.
