Џиндић капетан и Темза Хамзагина
Пошетали бези Фидахићи
И пред њима Џиндић капетане,
Сваки иде шенли и весео,
Само Џиндић нујан, невесео.
Сваки носи сокола на руци, 5
Џиндић носи руку на срдашцу.
Питали га без Фидахићи:
„О, бога ти, Џиндић капетане,
Што си тако нујан, невесео?
Што ти носиш руку на срдашцу?" 10
Говорио Џиндић капетане:
„Прођ’те ме се, бези Фидахићи,
Ја изгубих срма-везен јаглук,
У јаглуку стотину дуката.
Ко год нађе јаглук ии дукате, 15
Нек ми даде срма-везен јаглулк,
На поклон му стотина дуката."
За то чула Темза Хамзагина,
Па поручи Џиндић капетану:
„Срце, душо, Џиндић капетане! 20
Ја сам нашла срма-везен јаглук
И у њему стотину дуката:
Јаглук ћу ти у руху дон'јети,
А дукате на бијелу врату."
За то чула капетановица, 25
Ни мало јој мило не бијаше,
Припе печу, огрну фереџу,
Она оде Темзи Хамзагиној.
Лијепо је Темза дочекала:
На меко је штиљте посадила, 30
Шећерли јој кахву додавала.
Говорила капетановица:
„О, бога ми, Темзо Хамзагина,
Нисам дошла твоју кахву пити,
Већ сам дошла тебе посестрити: 35
Да не гледаш Џиндић капетана!"
Говорила Темза Хамзагина:
„О, бога ми, капетановице!
Селам ћеш ми Џиндић капетану,
Нек' ми кује од злата прстење, 40
И на руке златне белензуке,
А на главу од елмаса грану.
Нека купи варакли кочије,
Под кочије двије бедевије,
Нек покупи кићене сватове, 45
Нек ме води свом бијелу двору,
Да му будем љуба уз кољено."
Разљути сц капетановица,
Она оде свом бијелу двору,
Па казује Џиндић капетану: 50
„Селам ти је Темза Хамзагина,
Да не кујеш златних прстенова,
Ни на руке златне белензуке,
Да не купиш кићених сватова,
Она неће жењених јунака." 55
За то Џиндић хаје и нехаје,
Већ он иде у нову чаршију,
Па он скова од злата прстење,
И на руке златне белензуке
И узима варакли кочије, 60
У кочије двије бедевије
И покупи киту и сватове,
Па одведе Темзу Хамзагину,
Па је за се нићах учинио.
Што набави Џиндић капетане, 65
Што набави Темзи Хамзагиној,
То набави и старијој љуби.
Опет њојзи није право било,
Међу њима ув'јек кавга била
И ув'јек је мужа укорила: 70
„Ти си Темзи боље набавио!"
