Ћути девојко, не плачи,
мајка кад кара па се покаје,
татко кад тепа па се покаје,
Мајка кад кара — никој не чује, —
свекрва кара, сво село чује, 5
свекрва кара па и удара,
па се, девојко, мори не каје.
Куде су ти Мартини ноћи,
Мартини ноћи, Петрово лето?
Певач, место записа и напомена
Роксанда Цветковић, из Душанова.
Кад млада обуче венчане хаљине, на главу јој стављају вео („провес“, „дувак“). То је „запровесување“. Том приликом девојке певају ову песму.
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 461.
