Њени јади

Њени јади Писац: Бранко Радичевић

Њени јади

„Сини, зоро, бела,
Сини, слатка селе,
А ти, сунце, грани
Кô никад доселе!

Та данас ће, данас
Драго моје доћи,
Брже, драги, брже,
Дане ми у ноћи!“

И зорица сину,
И сунашце грану,
Она узе суде,
Оде низ пољану.

И већ ето стиже
На ту реку ледну;
Око јој се оте,
Уз матицу гледну.

„Боже, шта то плови,
И све амо ближе?
Ко је, Боже, ко је?
Већ до брега стиже!“

Гледну — он је, он је!
Ао њени јада!
„Боже, страшни Боже!“ —
Повриснула млада.

Онда затрепета,
Па с обале клону,
Те драгоме своме
У водицу тону.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.