Јечам жела
ЈЕЧАМ ЖЊЕЛА КОСОВКА ДЈЕВОЈКА
Јечам жњела Косовка дјевојка,
Јечам жњела, мајчице, јечму говорила:
Јечам жито, сјеме племенито,
Јечам жито, мајчице, сјеме племенито.
Ја га жњела, а ја га не јела,
Ја га жњела, мајчице, а ја га не јела.
Витешки га коњи позобали,
Витешки га, мајчице, коњи позобали.
Врани коњи славне српске војске,
Врани коњи, мајчице, славне српске војске.
Кад се војска на Косово врати,
Кад се војска, мајчице, на Косово врати.
И пред цркву Самодрежу дође,
И пред цркву, мајчице, Самодрежу дође.
И напоји коње на Ситници,
И напоји, мајчице, коње на Ситници.
И пројезди про Газиместана,
И пројезди, мајчице, про Газиместана.
И дојезди до славних Дечана,
И дојезди, мајчице, до славних Дечана.
И до царске лавре Грачанице,
И до царске, мајчице, лавре Грачанице.
И до Пећке Пресвете Краснице,
И до Пећке, мајчице, Пресвете Краснице.
И Призрена града царевога,
И Призрена, мајчице, града царевога.
Све у славу Бога великога,
Све у славу, мајчице, Бога великога.
И данашњег Божјег Видовдана,
И данашњег, мајчице, Божјег Видовдана!
Оригинална верзија из 1492. Новија верзија пјесме „Јечам жела Косовка дјевојка“, објављена у књизи митрополита Амфилохија (Радовића) „Косово је глава Лазрева“, Београд – Цетиње 2011, 299 – 300.