Стигнала ми се бела Марија,
Мѳђу Павлѳта, мѳђу Пѳтрета.
Коде одијѳ два мили брата,
Коде одѳје, сестра водеје.
Криво се виде на кучки снои, 5
Как' да одневит сестра од браћа.
Ми изговори бреј Пѳтровица:
„А Павлѳвицѳ, мила јотрво!
Да убодимѳ Павлова коња,
Да убодиме с Марини ножи." 10
От убодије Павлова коња.
Марини ножа в крв утопѳна.
Кога видојѳ два мили брата
Марини ножа в крв утопена,
Пак не одмилѳ сестра на браћа. 15
Пак изговори бреј Павлевица:
„А Пѳтровицѳ, мила јотрво!
Да убодиме Петрѳво дете."
От убодијѳ Пѳтрѳво дете.
Марини нож в крв утопѳни. 20
Пак је кладоје Маре под појас,
Тога одмилѳ сестра на браћа.
Јe йзвратије црни-нѳ очи,
Ја однесоје во пуста гора.
От ми се стори црква врачарја. 25
Шчо блно ошло, се здраво дошло.
Ми со разболе брѳ Пѳтровица,
Ја однесоје в црква врачарја.
Поздрава појдѳ, поболна дојде.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 54-55.
.
