Јесен I (Јаков Шантић)

Јесен
Писац: Јаков Шантић

Јесен

О, тешка ми је ова јесен рана ...!
Суморне магле пале на све стране,
Обориле се на шуме и гране;
А тамо доље међу пећинама

Суморна хука ријеке не престаје.
– О, како патим с болом овог дана! –
У души мојој слушам са свих страна
Без звука музику, Бетовна очаје!

И силно ћутим, да је све свуд тако,
У овом дану без сунца и свијета,
У агонији пригушено јако –

Ал' и без једног крика и покрета!
– Да ли то јесен болује овако? –
О не! То негдје умире поета ...!

12. XI. 1904.

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 92.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.