[Једно јутро — пала роса]
Једно јутро — пала роса,
Поранила мајка боса,
Поранила низ Лозницу,
Ногом стала на гробницу,
Ногом стала па се мисли: 5
— Еј, гробнице, чија ли си,
Да ли мога сина ииси?...
А из гроба глас се вије:
— Иди, мајко, тешко ми је,
Тежа ми је суза твоја, 10
Него црна земља моја.
Иди, мајко, кући својој,
Носи поздрав драгој мојој!
Ако драга овце чува
Нек обере све петровце 15
И ако ме воли јако
Нек обере цвеће свако.
Једног дана, једног свеца
Нек исплете два-три венца
Па нек дође поред горе 20
Ту ће наћи моје дворе.
Моја кућа са два спрата,
Затворена свака врата.
Моје собе пуне крви,
Ја у борби падох први. 25
Иди, мајко, јави роду
Да сам пао за слободу!...
