Некад мишљу обузимах небо,
А чуствима сав тај свијет худи ;
Сад нит' мислим, нити шта осјећам,
Ум ми празан, празне ми и груди.
Само једна по њима се жеља
Шири као по ваздуху дуга,
А то жеља краснога покоја,
Ну покоја дуга, дуга, дуга.
На земљи га није можно наћи,
Он је само у небеском крилу;
Дух ј' од Бога, што г' не враћам оцу.
А тјелесну мајци земљи гњилу!
Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 45-46, Београд, 1892, Српска краљевска академија.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
