Ја посади виту јелу,
виту јелу на камену,
па оставих лепу Лену
да ми чува виту јелу,
а не прође ни годину 5
мени Ленка поручује:
„Ходи мени, моје драго,
јела ти се разгранала,
гране своје разбацала,
хладовину оставила, 10
Ленка ти је већ одрасла:
у Ленке је бело лице,
у Ленке су мрке веђе,
у Ленке су бјеле груди,
тебе зове да те љуби!" 15
Певач и место записа
Референце
Извор
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 47.
