Ја посадих вишњу на јалију,
а напустих воду кроз авлију
и загледах драгу у махали.
Тече вода бистра и студена,
цвате вишња родна и медена, 5
расте драга бијела и румена.
Како моја вишња цватијаше,
нако моја драга растијаше.
Па ја одох у пјану мејхану,
таман сио и чашу јамио, 10
кад ли мени црни хабер дође:
— Пресуши ти вода на авлији,
увехну ти вишња на јалији,
умрије ти злато у махали!
Сав се јунак по невољи дадох! 15
Да повратим воду кроз авлију,
неће бити бистра и студена;
да усадим вишњу на јалији,
неће бити родна и медена;
да загледам злато у махали, 20
неће бити к’о је Мејра била!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 488.
