Разбоље се дућанџија Јово,
Питали га сви редом јарани:
„О наш Јово, ђе ћеш боловати,
„У Марину двору бијеломе,
„На Марину меканоме крилу?“ 5
„Боловати, умријети нећу,
„Него Мари јаде задавати.
„Говорићу: умријех ти, Маро!
„Мара ће се одма препанути:
„Не умири, моје миловање! 10
„Па ће мене пољубити, Јова,
„Понуде ми сваке донијети:
„С мора воћа, смокве из Мостара,
„И јабуку зубом нагрижену.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 217.
