Ј'ој, ђевојко мирисање моје!
Убило те уздисање моје!
Ђе погубих сиромаштво своје,
Гледајући црне очи твоје.
Данас, сјутра „хоћу поћи за те,“ 5
Кад у јесен оде за другога;
А ја јадан оста кукајући,
Кукајући вране ујкајући:
„Ујке, вране! не лете нада ме,
„Одбићу вам ноге до кољена, 10
„И осјећи крила до рамена.“
