Ѕвезде, ѕвездице, миле сестрице,
напратете ми момци;
колко ѕвезде на небо,
толко момка по мен’да гледају;
како љиљчић што лети, 5
тако момци по мен’ да трче.
Ој селине, бел пелине,
сви те зову „бел пелине“,
ја те зовем омајниче;
да омајеш, да обрнеш, 10
и све момке да наврнеш.
Селин да одсели,
а купина да откупи,
а вратика да одврне,
од свака зла, од свака напрата. 15
(417, с. 41-42)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 362. бр. 585.
Туцаков, Јован: Психосугестивни елементи у народној медицини Сврљишког Тимока, Научно дело, Београд, 1965., стр. 41-42.