Ђура тамначар
Два се орла на планину вију.
Од њих тече река Романија.
........................................
У тамнице Ђура тамничарин
на руци му сиви соко седи. 5
Прсте крши, те га месом храни.
Сузе рони, те га водом поји!
Пита соко Ђуру тамничара:
„Дал’ ме храниш, да ме препродаваш?
Ил’ ме храниш, далеко да праћаш?" 10
„Не храним те, да те препродавам,
но те храним далеко да праћам,
да те пратим у моје дворове."
„Тако м’ Вога, Ђуро тамничаре!
Синоћ сам ти кроз двор ирошетао. 15
Твоји двори у пелин зарасли;
у сред двора суво дрво стоји.
На њем вију до три кукавице:
једна кука, и већ је промукла;
друга кука јутром и вечером; 20
трећа кука вече, кад се сети."
Њему вели Ђуро тамничаре:
„Та што кука и већ је промукла,
то је моја остарела мајка;
та што кука јутром и вечером 25
то ми јесте мила сеја моја;
та што кука вече, кад се сети,
то ми јесте вереница љуба.
Таг се Ђура с душом растануо.
