* * *
Ђевојке су под ружицом везле,
редом везле, редом говориле,
свака фали својега мерака;
Умихана ништа не говори,
тек је једну ријеч говорила: 5
„Такога сам имала мерака,
отишан је у Босну поносну,
отуд ми је књигу написао:
Умихана, ти се преудаји,
нашао сам лијепу ђевојку, 10
нит' је љепша, нит' боља од тебе,
нит' бољега соја од твојега,
али није уз јарана расла
к'о ти што си уз мене порасла.”
