Подигла се златна пјена од мора,
Не би оунца три бијела дана.
А мјесеца за годнну дана.
А Данице за три годинице.
Тад потавње црне земље лнце. —
Бога моли сирота ђевојка!
Да Бог даде сунца жаранога,
И мјесеца од године дана,
И Данице од три годинице.
Јер не могу сироте без сунца,
А путници без сјајна мјесеца.
А тежаци без Данице звијезде.
Што молила сирота ђевојка,
Што молнла — Бога домолила.
Бог јој даде сунца и мјесеца,
И Данице од три годинице.
Кад у јутро јутарце свануло,
И жарано сунце огријало,
Преда њ идс сиротз ђевојка.
Па говори сирота ђевојка:
„Бога теби сунце прежарано!
„Ђе си било, ђе л’ си дангубило?"
Жарано јој сунце одговара:
„„Што ме питаш, сирота ђевојко,
„„Ђе сам било, ђе ли дангубило,
„„Ђе сам било нијесам дангубило.
„„Спавало сам Творцу на криоцу!
„„Па ме рано Господ пробудио:
— Устан' рано сунце прежарано!
— Устан' рано путовати путе!
„„Уетало сам путовати путе
„„Преко круга свода небескога.
„„Кад сам било рају бијеломе,
„„Ал’ код раја једна женска глава,
„„Змија јој се око срца вије:
„„Друга њојзи б'јело лице ије;
„„А трећа јој црне очи пије.
„„Ту ја питам јадне женске главе:
— Бога теби јадна женска главо!
— Што си тако Богу згрјешила?
Те те тако Господ подарио!
— Меии женска глава одговара:
„Што ме питаш сунце прежарано.
„Што ја јесам Богу згријешила,
„Ја сам врло Богу згријешила:
„Три пута се јесам удавала,
„А кад сам се трећи пут удала,
„Нашла јесам троје пасторчади.
„Једно вели: „„Наран-де ме мајко!""
„Друго вели: „„Напој-де ме мајко!""
„Треће вели: „„Опаш-де ме мајко!""
„Које моли наран-де ме мајко,
„Црном сам га земљом наранила;
„Које моли напој де ме мајко,
„Иједа га јесам напојила;
„Које л моли опаши-де ме мајко, '
„„Шарком сам га змијом опасала."
„„Е — на које земље наранила,
„„Оно њојзи б'јело лице ије,
„„Које л она једом напојила,
„„Оно њојзи црне очи пије.
„„Које ли је змијом опасала,
„„Оно јој се око срца вије.""
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 22-24
