Марица се низ то поље шета,
Куда расте невен до кољена,
Невен јој се скута доваташе.
Ој невене, не ватај се мене:
Није мени до шта-но је теби; 5
Већ је мени до моје невоље!
Мдад ме, проси, род ме стару даје.
У стара је свакојако благо:
Прво благо гроши и дукати;
Друго благо коњи и волови, 10
Врани коњи и плави волови;
Треће благо пребијеле овце.
Није благо ни сребро ни злато,
Већ је благо што је срцу драго!
Волим младу - нег' цареву благу! 15
Што ће мени све царево благо?
Када није моме срцу драго! -
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 73-74.
