Ђак и калуђер
Наиједи се један дан калуђер на свога ђака, па га што је икада више могао испребија. Дотужи се ђаку, те почне се бранити и у обрани зауши калуђера два пута што је најбоље могао. Калуђер оптужи ђака игумну, и ови га добави к себе вичући: објешењаче један! како си ти могао дигнути твоје скврне руке на несквpни образ свога духовника? Богме духовниче! одговори ђак, ја сам и од вас чуо ђе приповиједате, и у књизи сам читао ђе стоји написано: кији мјеру мјерите, ту же возмјерит сја вам.
Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 113-114.