ЂУЛИЋИ XLVI

XLVI Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи

Срца стрепе кашто
У највећој срећи,
Не питај их зашто,
Не умеју рећи,

Кад би тога часа
Говорити знала,
Од тога би гласа
Неба задрхтала.

Анђели би хтели
Срећу смртних људи,
Они би отели
Љубав нам из груди.

Овако нам лепе
Среће и не слуте. —
Нека срца стрепе!
Нека срца ћуте! —

Извори

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 227 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.