ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXXVII

XXXVII Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Mесечина као негда,
Гле, још има живих птица!
Лахор ветар крили махну,
Замириса љубичица.

Спојила се душа ноћи,
Спојила се с душом дања,
Па шапнуше: Сузе точи,
Ал’ се сећај радовања!

Коме зборе ови гласи?
Ја помислим сам у себи;
Душа дања, душа ноћи
Загрли ме: Теби, теби!

А ја што им рећи хтедох,
То славујак певну прије:
Од радости ништа слађе;
Од жалости ништ’ светије.

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 308 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.