ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XXV

XXV Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Сунце с’ рађа, зора блиста,
Облачићи златом сјаје.
Да, — природа ј’ увек иста,
Велика је, дивотна је.

Развијају с’, преливају с’
Исте слике, исте боје;
Као кључем навијена
Сва природа чини своје.

Исто небо тамо горе, —
Истим миром цвет мирише, —
Иста земља испод мене,
— Само један гробак више.

Исте горе, исти лузи,
Које гледах тол’ко пути;
Ал’ то негда све збораше,
А сад — ћути, страшно ћути...

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 294 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.