Čudne ti je liposti ovaj vil gizdava,
čudnije kriposti nje lipos i slava!
zač samo tko pozre anđelski nje obraz
oni čas željom mre i kopni kako mraz.
Ter mnokrat ja pravih: bez zel'ja nî ovoj, -5
i pamet postavih da vidim je li toj;
nu ljepos nje vel'ju ne mogoh još nigdar
zamirit po zel'ju da tvori koju stvar.
Zatoj mi otvori sad se svis i pamet,
koja mi govori: "Što s' toli velmi spet?10
što s' toli velmi slip? što s' toli smamljen vas?
nu pozri za mal hip prisvital nje obraz,
u kom ćeš nać ures pun rajske ljeposti
ki veći vele jes od zel'ja krjeposti.
Ako li na pravu tko hoće da reče, 15
i bil'je i travu krjepostju natječe."
Zatoj se svak čudi ljeposti nje čudnoj,
a čudo ne sudi jer može tolikoj;
zatoj se čuđu ja kako svit ne zgori,
ljuveno sva gdi sja jak sunce na gori.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.