Xadži-Ćir-Jovanče
Lov lovio Hadži-Đir-Jovanče,
a po gore, a po Romanije.
Lepoga je lova ulovio,
lepa lova, neven do kolena,
i bosiljak dori do ramena. 5
U nevenu zaspala devojka,
u bosiljku mlado neženeto.
Tud’ proleti soko sa planine,
i probudi mlado neženeto.
Probudi ga, pa ga upituje: 10
— Da l’ si ženet', da li si neženet?
— Nesam ženet’, nit ću da se ženim,
dok ne ljubim u nenen devojku!
To slušala braća devojačka.
Sagradiše kulu od mermera, 15
i duvare od sitna bisera;
i u kulu sestru zatvoriše.
Boga moli iz kule devojka:
„Daj mi, Bože, vetar sa planine,
da obori kulu od mermera, 20
duvarove od sitna bisera."
Što molila, to gu Bog i daja.
Duhnu vetar ozgo od Gornjaka,
i obori kulu od mermera,
i duvare od sitna bisera, 25
Te iz kule iziđe devojka,
i otide mladu neženetu.