Velmi se čudu sad kako me prosiš toj

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Velmi se čudu sad kako me prosiš toj
Pisac: Šiško Menčetić
320. pesma prvog dela Ranjinina zbornika.




Velmi se čudu sad kako me prosiš toj
   zašto sam sada rad, znajući život moj,
znajući da sad ja nisam rad neg rados
   gdi sunce obasja moju sad svu mlados,
pokli me veselo ovaj vil pozire 5
   ke obraz i čelo rozicom razvire.
Ter kako u gori, kada je s prolitja
   gdi gora sva gori izborom od cvitja,
takoj sad nje ures, takoj sad nje obraz
   u kom je vična čes i rajski vas ukras. 10
Ter što me ljepotom ljuveno otravi,
   tolikođ jur potom život moj ozdravi;
zašto nje slavni kril, kad hoću, sadružu,
   a toj hti ljuven stril, neka se ne tužu,
neka ja ne venu, neka ja ne želim 15
   nje ljepos ljuvenu, nu da se veselim.
Uzdrži, moj Bože, od ove liposti,
   da slavit svak može moć tvoje kriposti,
pokli nam ovoli dopusti slavnu stvar,
   da se svit oholi, a da t' ja imam har.20




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 493 godine.