Sužan bit i gorit u ognju zlo nije... Писац: Динко Златарић
PJESAN LXXXVI
Sužan bit i gorit u ognju zlo nije,
kad lipos tva stvorit inako umije.
Evo sam krozi te (i toj se ne varam)
čestit ja, moj cvite, što vesim i zgaram.
Stojim spet i svezan prem u plam ne tužim, 5
ni ćutim boljezan, tih pokoj sveđ družim.
Srce mi ti steže kosami zlatima,
i sasma užeže sunčanim očima.
Cić toga kriposti čuh nove u meni
ter nove radosti, ke izrit moći nî. 10
Veselo duh bjesni, gdje mi toj stvori ti,
vesele ter pjesni van idu iz usti.
Iskusih po sebi, čim sliđu tvoj ures,
da dvorit sveđ tebi blaženstvo pravo jes.
Kroz toj se oholim rob se tvoj čujuć zvat, 15
i bitje toj volim, neg svijetom svim vladat.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 216, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
