Sokol leti priko Budim grada.
Žute mu se noge do kolina,
Zlate mu se krila do ramena,
A na glavi zlatna perjanica.
Pitale ga budimske divojke: 5
„O, tako ti, naš sivi sokole!
Ko je tebi noge požutio,
Ko li ti je krila pozlatio,
Ko li ti je perjanicu dao?"
Krilim' leti, kljunom progovara: 10
„O, tako vam, budimske divojke!
Služio sam dobra gospodara,
Gospodara, Kraljevića Marka,
U Marka su dvi sestrice mlade:
Jedna mi je nogu požutila, 15
Druga mi je krila pozlatila,
Marko mi je perjanicu davo.
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 38.