Cvilila je sele Tatareva,
Cvilila je te je besidila:
„Služio je Stojanović Janko
„U Tatara, u mojega brajna,
„Brajna služi, mene mladu jubi, 5
„Od toga še čedo zametnulo,
„Malo čedo al je muška glava".
Ali jon je neva govorila:
„Ja te molin, draga zavo moja,
„Što te pitan oš mi pravo kazat? 10
„Što su tvoje zamućene oči,
„Kano liti u bunaru voda?
„Što je tvoje lice ublidilo,
„Kano liti na livadi trava?"
„„Kad me pitaš, draga nevo moja, 15
„„Kad me pitaš, pravo ću ti kazat,
„„Al te molin, mila nevo moja,
„„Da me ne bi s brajnom osvadila:
„„Služio je Stojanović Janko
„„U Tatara, u mojega brajna, 20
„„Brajna služi, mene mladu jubi,
„„Od toga se čedo zametnulo,
„„Malo čedo al je muška glava.""
AH jon je neva govorila:
„Kad se nadaš, draga zavo moja?" 25
„„Ja se nadan o Jurjevu danku.""
„Tako i ja zavo, dušo draga."
Malo vrime postojalo biše
Kad u jednu nojcu porodiše,
Obe mlade po sina rodiše. 30
Piše knjigu juba Tatarova:
„Moj Tatare, mili gospodare,
„Vojsku redi, dvoru se potezi,
„Juba san ti dva sina rodila,
„Selu ti je glava zabolila, 35
„Svu je nojcu kraj mene pristala."
Kad je Tatar knjigu razumio,
Svu je jaku vojsku uredao,
I bilon se dvoru potegao.
Kad je doša u bijele dvore, 40
On uzajde seki u komore,
Tere jon je junak besidio:
„Baduj mi se, drage sele moja,
„Juba mi je dva sina rodila;
„A tebe mi glava zaboiila, 45
„Svu si noćcu kraj jube probdila."
Maleno je vrime postojalo,
Nije prošla ni godina dana,
Silni prosci na nju navališe
Pitala je dvajest' četri bana, 50
I sam dužde od ravni Mletaka;
Al je neva ne otide dali
Već za svoga rojenoga brajna.
Tad je zava nevi besidila:
„Ostaj zbogon, draga nevo moja, 55
„Ti mi goji tu zlatnu jabaku
„Jer j' u mojen srcu odgojena,
„A u tvome dvoru usađena;
„Kad ti dojden u poode mlada
„Daj se moje najubit jabuke!" 60
Ali jon je neva govorila:
„Zašto ne ću, draga zavo moja!"
