Ružice rumena, taj svietli tvoj ures

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu
Ružice rumena, taj svietli tvoj ures
Писац: Михо Бунић Бабулинов


Ružice rumena, taj svietli tvoj ures




Ružice rumena, taj svietli tvoj ures
   s gizda ljuvena slave te do nebes;
gdi no si kraj rika u vrieme prol'jetja,
   sva si čas i dika izbranoga cvietja;
svjetle se tva lica prije danka u gori5
   jak zviezda danica prid suncem о zori.
Mladosti tuj mile ubrat' te sve žude,
   tobom da pribile njih prsi uljude,
vrhu svieh ma mlados, izbrana ružice,
   za gizdu i rados da sdruži tve lice.10
Аl' njeka prem huda protiva meni čes
   brani mi od svuda sdružiti tvoj ures,
i rieke duboke, i drače i grane
   tej tvoje visoke к tebi mi prit' brane,
Ter takoj tvoj ukras, ružice, želeći15
   skončam se kako mraz na suncu kopneći.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.